Француски филозоф и писац Жан-Пол Сартр (1905-1980), један од твораца филозофије егзистенцијализма који је 1964. одбио Нобелову награду за књижевност, умро је на данашњи дан 1980. године.

Сартр се бавио идејама индивидуалне слободе, избора и егзистенцијалног пројекта, те идејама о неизбјежности ангажовања и одговорности писца и човјека, као и егзистенцијалном психоанализом.

Настојао је да створи синтезу егзистенцијализма и марксизма, а у књижевности концепт “ангажоване литературе”.

Сартр је написао филозофске списе “Биће и ништа”, “Имагинарно”, “Егзистенцијализам је хуманизам” и “Критика дијалектичног ума”, романе “Мучнина” и “Путеви слободе”, драме “Прљаве руке”, “Несахрањени мртваци”, “Ђаво и Господ Бог”, “Иза затворених врата” и “Блудница достојна поштовања”, есеје “О Бодлеру” и “Шта је књижевност”, те аутобиографију “Ријечи”.

Нјегови позоришни комади “Иза затворених врата”, “Прљаве руке”, и “Ђаво и Господ Бог” стекли су свјетску славу.

Сем “Мучнине”, од прозних дјела на гласу је његова збирка приповједака “Зид” и аутобиографска проза “Ријечи”.

Најбољи есеји су му “Бодлер”, “Глумац и мученик”, а посљедње Сартрово дјело је монументална студија о Гиставу Флоберу “Породични идиот”.

Сартр је одбијање Нобелове награде објаснио ставом да му као писцу не требају признања јер му је дужност да пише, те чињеницом да су културе Истока и Запада и даље супротстављене умјесто да се прожимају.