Јабланка и Зоран Вучић већ 22 године живе у селу Зорановићи подно Игмана, без струје и воде, од главног града Босне и Херцеговине удаљени само двадесет минута вожње.

Немају сусједа, а друштво им праве тек животиње – коза и два пса. Без сталних су примања, живе од онога што сами произведу и продају, те од дневница које зараде од сезонског рада.

“Село ко село је лијепо, само да има струје. Струја је толико близу, а мени толико далеко”, каже Зоран Вучић.

Захваљујући добрим људима добили су цистерну за воду, па ће од прољећа барем један проблем нити мањи. Док се то не деси, свакога дана Зоран иде пјешке пола километра до најближе чесме. Проблем представља и одлазак љекару, за шта им је, без осигураног превоза, потребан цијели дан.