Мај је мјесец свјесности о целијакији или болести с хиљаду лица, која може бити опасна ако се не открије на вријеме јер са собом носи друга, тешка обољења.

Једини лијек за ову болест је правилна, безглутенска исхрана која је готово тродупло скупља од уобичајне. Иако имају одређену помоћ институција, корисници тврде да је недовољна.

Неправилна прехрана им је отров, а безглутенска једини лијек. Обољели од целијакије имају доживотну неподношљивост на протеин глутен који се налази у пшеници, јечму, ражи и зоби.

“Глутен налазимо у 70 посто производа и морамо научити читати декларацију. Безглутенска прехрана може бити разнолика и треба бити извор храњивих твари, али је треба помно испланирати”, каже Невена Панџа, нутриционистица.

Иако може бити разнолика, безглутенска прехрана у Босни и Херцеговини је углавном увозна, тешко доступна, а тиме и скупа, каже мајка дјечака обољелог од целијакије.

“Цијена килограма брашна је десет марака, да би направили успоредбу – ‘Орео’ кекс је двије марке, а безглутенски готово десет марака”, каже Ивона Лјевак.

Завод здравственог осигурања у овом случају не може помоћи с лијековима, јер лијека нема. Стога, право на 80 марака мјесечно имају обољели, само уколико су млађи од 18 година, студенти или незапослени.

“Осигураници када поднесу захтјев добију рјешење и с тим иду у љекарну Завода. За тај новац могу купити безглутенску храну”, каже Аленка Бан, гласноговорница ЗЗО ХНК.

Ипак, мајка дјечака тврди да мјесечни износ који добије није довољан ни за пет дана.

“Лјуди који изгласавају количину новца која ће отићи за обољеле или не знају или неће да знају да је кардиолошком болеснику потребан Лоприл, а целијакличару храна, односно безглутенска прехрана”, каже Ивона Лјевак.

“Завод максимално издваја онолико колико може издвојити. Обзиром да бринемо и о другим категоријама, трудимо се да помогнемо већем броју осигураника с већим проблемима, наравно у складу с нашим могућностима”, каже Аленка Бан, гласноговорница ЗЗО ХНК.

Целијакија се, због свог камелеонског лица, може појавити и у облику анемије, проблема с пробавом или заостатка у расту и развоју код дјеце. Чак 90 посто обољелих, који се боре с другим обољењима, уствари не знају да болују управо од ове болести.