По први пут откако се званично обиљежава годишњица затварања логора ХВО-а, особе које су затваране, углавном чланови Удружења логораша Мостар посјетит ће простор у којем су данима мучени и пребијани – некад злогласни Хелиодром.

Један од бивших логараша Емир Хајдаровић подсјећа на психичка и физичка малтретирања, на одузимање слободе и могућности живљења, те на изгладњивања која су оставља посљедице на све логораше.

“Сви смо жртве политике пресуђене у Хаагу 2017, а један од синонима патње Мостараца од 1993. је Хелиодром – мјесто страдања и мјесто из којег су стотине суграђана бјежећи из пакла, отишле у западне земље. Тај пројекат на срећу није успио, ми смо и данас ту, пркосни и поносни, спремни земљу градити заједно са припадницима свих народа у њој. Раније смо упућивали иницијативу ка удружењима логораша која имају хрватски предзнак, да заједно посјећујемо сва мјеста страдања, међутим одговор никад нисмо добили. Ми смо спремни поклонити се жртвама свих логора”, каже Хајдаровић.

На Хелиодром у којем је провео дио времена у којем је био логораш (укупно чак 309 дана), након рата у Мостару отишао је само једном, док делегација Удружења логораша никада до сада није организовано отишла на ово мјесто.

“Раније нису били испуњени сви услови за одлазак делегације. Није постојала ни спремност институција за то. Многи су нас настојали спријечити изговорима како је то данас мјесто гдје се млади образују, како су објекти данас приватизовани и како су нам за све потребне дозволе. Наша жеља је положити цвијеће пред зграду која је у том времену била ‘централни затвор’. Она данас не служи ничему, девастирана је и празна. Ту ћемо се сјетити погинулих и патњи кроз које смо прошли и ми који смо преживјели, рекао је Хајдаровић.

Према оптужници Међународног суда за ратне злочине на подручју бивше Југославије (ИЦТY), припадници ХВО-а почели су држати мушкарце бошњачке националности у логору од 1993. до априла 1994. године, а претходно су ухапшене стотине цивила који су живјели у западном дијелу града. Стање у логору било је катастрофално.

Затвореници су свакодневно психички и физички малтретирани, стражари су их тукли, а забиљежени су и случајеви када су пси чувари пуштани на неке од њих. Поједини затвореници одвођени су у град како би вршили присилни рад попут копања ровова, градње војних утврда или скупљања тијела мртвих војника ХВО-а. У најтежим случајевима, били су присиљени ходати испред снага ХВО-а, као живи штит.

Према подацима Удружења логораша Мостар, кроз логоре тадашње Херцег-Босне – Хелиодром, Дретељ, Габела, Широки Бријег и друге, прошло је преко 20.000 недужних мушкараца, жена и дјеце. Велики број их је убијен или рањен, а још увијек се трага за 50 логораша који се воде као нестали.

Хашки суд је у новембру 2017. правомоћно осудио челнике тадашње Херцег-Босне на укупно 111 година затвора, чиме је потврђена првостепена пресуда из 2013. године.