Сукоб интереса у Босни и Херцеговини је свакодневица, чије законско упориште на државном нивоу чека већ три године.

Ништа другачије није ни на ентитетским нивоима. Оптимизма међу предлагачима – парламентарцима, који су углавном опозиција, баш и нема. Постоји ли интерес тренутне власти да усвоји овакав закон?

Члан 4 новог приједлога Закона о спречавању сукоба интереса у институцијама на државном нивоу као и приједлог закона на нивоу Федерације БиХ дефинира:

“Ангажман у приватном подузећу у условима у којима се ствара сукоб интереса, неспојив је с јавним функцијама изабраног дужносника, носитеља извршне функције или савјетника. Изабрани дужносници, носитељи извршних функција и савјетници морају поднијети оставку на сваку од неспојивих функција и послова најкасније у року од три дана након преузимања јавне функције”.

Нови закон на федералном али и државном нивоу још ће сачекати у ладицама на своје усвајање.

“Он је прошао у првом читању у Заступничком дому, ако га буду исти људи подржали проћи ће и у другом читању и биће усвојен у Заступничком дому. Ту долазимо до проблема у Дому народа јер су у Заступничком против овог Закона гласали СНСД И ХДЗ”, сматра Саша Магазиновић, заступник у ЗД ПСБиХ (СДП).

“Закон о спречавању скуоба интереса на нивоу Босне и Херцеговине проводи комисија која се састоји од чланова Парламента и самим тим постоји унапријед повјерење у поступке који ће се водити јер чланови требају да проводе поступке против својих страначких колега”, наглашава Јасмин Емрић, заступник у ЗД ПСБиХ (А-СДА).

Нови закони на нивоу ентитета упућени су на адресе ресорних министарстава, међутим годинама послије нису упућени у процедуре. На ово је указала и Републичка комисија за спречавање сукоба интереса, док се у Федерацији овим питањима нема ко бавити.

“На федералном нивоу већ седам година не постоји тијело које може да проведе законе јер је узета надлежност Централној изборној комисији а није формирано ново тијело. Дакле Влада Федерације одбија да стави овај закон у свој програм рада иако сам на томе инсистирао”, подсјећа Ирфан Ченгић, заступник у ЗД Федералног парламента.

“Ви данас немате акт нити тијело које регулира сукоб интeреса којег имате на сваком кораку. Није ово једини закон у којем се против транспарентности боре владајуће структуре а опозиција настоји наметнути транспарентност као облик понашања на политичкој сцени”, истиче Елмедин Конаковић, делегат у Дому народа Федералног парламента (НиП).

Босна и Херцеговина је још 2015. године добила ГРЕКО препоруке да се контрола спречавања сукоба интереса унаприједи. Но, чињенице показују да ове препоруке нису уважене. А усвајање нових законских оквира у овој области један је од 14 приоритета које наша земља мора испунити на путу ка Европској унији.