Нови дан, нова обећања – Босна и Херцеговина има понуду за куповину веће количине цјепива, и то вишкове из Пољске и Бугарске.

Новост је и да ће институције Босне и Херцеговине, ентитета, Брчко дистрикта, жупаније – моћи у изравну набавку цјепива од произвођача, јер су мијењана два закона.

Но, испливало је једно питање. Ако није било по слову закона, како је Република Српска набавила Спутњиково цјепиво?

Триста тисућа доза Астразенека инјекција Босна и Херцеговина би могла купити од Пољске, док би дио вишкова које има могла препродати и Бугарска.

То су нове информације министрице вањских послова Бисере Турковић.

БИСЕРА ТУРКОВИЋ, министрица вањских послова БиХ

Да купимо по оној набавној цијени по којој су они купили. Дакле, нема никаквог увећања те цијене, нема никакве додатне трговине. Оно пошто су купили 300 тисућа доза су спремни продати.

Заступници Заступничког дома Парламентарне скупштине су синоћ, једногласно, додали нове чланке Закону о јавним набавкама и Закону о лијековима.

Идући тједан амандмани ће се наћи у Дому народа, али потпора није упитна. У изузеће од примјене Закона о јавним набавкама додати су уговори о набавци за потребе имунизације.

Што се тиче лијекова, Вијеће министара је одређено као надлежно тијело које ће, у случајевима стања несреће, давати дозволу институцијама за изравну набавку од произвођача.

Вијеће министара Босне и Херцеговине, владе ентитета, кантона и Брчко Дистрикта, или други јавни орган у Босни и Херцеговини, по овластима Вијећа министара, уз сугласност Агенције за лијекове, може набављати средстyо за имунизацију кроз изравне уговорне односе с произвођачима лијекова, те исте увозити у Босну и Херцеговину путем правних особа које су од Агенције прибавиле дозволу за промет лијекова.

Занимљиво, у неслужбеним разговорима са стручњацима, остаје нејасно што је то омогућено допунама ова два закона, а да већ није било могуће.

Највећа новост је да се Вијећу министара дају шире овласти јер је он тај који ће давати сугласност да ентитети, жупаније и друге институције изравно купују цјепиво од произвођача.

Упућени сматрају да би то додатно могло успорити процедуре. Република Српска већ је набавила цјепиво Спутњик управо по овом принципу.

Како, ако није било по закону који је до сад био на снази? Бивши равнатељ Агенције за јавне набавке тврди да јест.

ЂЕНАН САЛЧИН, бивши равнатељ Агенције за јавне набаве

Закон није бранио и није спријечавао никога да изврши изравну набавку. Закон не може експлицитно навести све наводе али ево, не знам је ли се итко обраћао Агенцији за јавне набавке везано за то тумачење.

Веледрогије, посредници, које су углавном врло обазриве да уђу у овај посао због терета одговорности, и даље остају главна карика.

Из “Крајинагроупа”, који набавља Спутњик за Републику Српску, добили смо потврду да су органи Федерације БиХ ступили с њима у контакт, без откривања више детаља.

Близу набавке “Астразенека” цјепива је и веледрогерија Сарајево/Тузлафарм.

Ићи ће на опцију интервентног увоза, институције су напокон стале иза њих, а сада чекају одобрење федералног Министарства здравства.

А ако се ствари помјерају с мртве тачке, јавност оправдано пита: Што се до сада чекало?

Ако су закони били препрека, зашто нису раније мијењани? Ако се знало да је већина држава још прошле године кренула у изравне преговоре, јер је од почетка било јасно да ће увјете и цијене цјепива наметати произвођачи и тржиште, зашто је Босна и Херцеговина оволико закаснила?