Живот у Босни и Херцеговини додатно је отежан повећањем цијена основних намирница, али и поскупљењем лијекова. Пандемија је увјетовала већу потражњу, посебно додатака прехрани и витамина. Фармацеути правдају повећање цијена већим набавним цијенама. Највећи удар трпе пензионери који су принуђени лијекове куповати без обзира на цијену.

Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине ради израчун максималних велепродајних цијена лијекова у Босни и Херцеговини на основу Правилника о начину контроле цијена. Висину малопродајне марже одређују ентитетска министарства надлежна за послове здравља. Контролу цијена лијекова врши фармацеутски инспектор Агенције и за сада нису нађене неусклађености. Зашто су лијекови јефтинији у неким земљама окружења?

АГЕНЦИЈА ЗА ЛИЈЕКОВЕ

“На разлику у цијени лијека коју плаћамо сви ми, као пацијенти и грађани, утичу: нижа малопродајна маржа (у Србији 12 посто у односу на БиХ 20 до 25 посто) и нижа стопа ПДВ-а (у Србији 10 посто у односу на БиХ 17 посто).”

Фондови здравствених осигурања на основу својих принципа пословања могу уговарати и признавати и ниже цијене од оних који се одреде по правилнику.

Као примјер разлике у цијени, узели смо лијек Плавикс, који се користи код кардиоваскуларних болести. Овај лијек у Србији кошта око 10 марака, док је цијена истог у БиХ око 25 марака. Цијена зависи и од договора произвођача и државе, каже Здравка Гвожђар, фармацеут и директор апотеке у Сарајеву.

Ентитетска министарства здравства сваке године усвајају листе лијекова, на којима је прописана цијена. Долазило је до поремећаја цијена лијекова који се издају без рецепта, након доласка пандемије. Такође, један од разлога високих цијена је и недостатак залиха код домаћих апотека, додаје наша саговорница.

ЗДРАВКА ГВОЖЂАР, фармацеуткиња

“Шта се дешава код произвођача, то ми заиста не знамо. Ми реагујемо на цијену коју добијемо, додамо маржу и ПДВ. Мислим да је адреса тај ПДВ. Ниједна од земаља окружења нема ПДВ на лијекове већи од 10 посто.”

ЗАХИДА БИНАКАЈ, предсједница Коморе магистара фармације Федерације БиХ

“Апсолутно се не може радити о слободној процјени. Имамо врло строгу контролу у апотекарском сектору јер због 0,01 фенинга инспекцијске службе одређују ригорозне казне.”

Фабрике које раде за србијанско тржиште имају на подручју бивше Југославије еминентне куће, они контролишу цијене својом производњом.

За разлику од Србије, која преузимањем лиценци производи већину лијекова који задовољавају потребе тржишта, Босна и Херцеговина задовољава тек 25 посто од потребне производње лијекова. То је прилика да све оне куће које извозе своје лијекове у БиХ могу утицати на више цијене лијекова на нашем тржишту.