Младен Иванић, бивши члан Предсједништва БиХ и бивши шеф дипломатије БиХ, коментарисао је, гостујући у БХТ1 Уживо, словенски и хрватски нон пејпр.

“Колико год ово дјеловало изненађујуће, оваквих ствари је бивало и раније. Неке су говорене у неформалним разговорима, нон папери су механизам гдје можете отворити разне теме јер никога не обавезује. Ја вјерујем да има оваквих идеја, али је тешко рећи ко је истински аутор и ко стоји иза тих папира. Посљедица свега је чињеница да се цијели овај простор Западног Балкана поново појавио као тема. На неки начин то није лоше, тражиће се мало јаче изјашњење европских институција”, сматра Иванић.

Такође сматра да би из овог БиХ могла извући корист из свега овога.

“Када би постојао минимум жеље људи који воде земљу да нађу неки минимални заједнички приступ. Међутим, ови који воде ову земљу виде само корист у сукобима. Ово највише одговара онима који су сада на власти јер ту траже елементе који су њима у користи. Било је тога и раније, тих папира, и то код озбиљних људи – никад става да то треба урадити, али теме су се отварале”, каже Иванић.

Иванић сматра да је ова тема нереална у овом тренутку јер постоје за прекрајање граница два предуслова: први је да је то прихваћено од људи који живе на овом простору и да је то сасвим нереално и у наредних 30 година. Други предуслов је да кључни међународни фактори о томе мисле исто, а видљиво је нпр. из руског става да се тако не мисли, наводи Иванић.

Што се тиче улоге Словеније, Иванић сматра да једна група европских лидера има своје виђење глобалне политике и да оваквим стварима као што је нон пејпр ти лидери желе да наметну себе као важне личности у глобалној политици.

Кад је у питању хрватски нон пејпр, Иванић сматра да свака од земаља у окружењу БиХ има своје интересе ту.

“БиХ је на неки начин се уплитала у унутрашња питања Хрватске као што је изградња моста. Ја мислим да БиХ има право да коментарише изградњу Пељешког моста, тако и Хрватска има право да изнесе свој став о БиХ, као и Србија, па и Турска ако хоћете. То је реалност и то не можете избјећи. Друга је ствар колико су те идеје прихватљиве у БиХ”, наводи Иванић.

Иванић напомиње да се не треба очекивати да ће било која чланица ЕУ осудити папир који је дошао из Хрватске, која је чланица ЕУ. Он сматра да је нереално очекивати да ће се ЕУ очитовати мимо воље Хрватске о овом папиру.

“У том папиру има пуно елемената гдје Хрватска подржава европски пут БиХ, имате ствари гдје се говори да се треба провести Сејдић Финци и тако даље, не очекујте да ће амбасадори који су присутни у БиХ изаћи са својим ставом, а да то неће бити став који су добили из својих центара”, сматра Иванић.