Сједница Интерресорне радне групе за измјене изборног законодавства БиХ није одржана због недостатка кворума. Радна група није разматрала приједлог ХДЗ-а БиХ који предвиђа формирање три изборна подручја. Такав приједлог је неприхватљив за пробосанске странке. Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић ипак је увјерен да ће ове године бити постигнут компромис и усвојен нови Изборни закон.

Приједлог ХДЗ-а БиХ подразумијева три ад-хок изборна подручја умјесто досадашњег једног – што је цијела Федерација БиХ. Скупина опћина са већински бошњачким становништвом била би подручје А. Опћине с већински хрватским становништвом подручје Б, а остале опћине чиниле би подручје Ц. Могућност да буду бирани имале би и мањине, кажу из ХДЗ-а БиХ.

БАРИША ЧОЛАК, први замјеник предсједавајуће Интерресорне радне групе

„Да би се удовољило пресудама Еуропског суда за људска права не предлажемо висе да се бира један Хрват један Србин један Бошњак да би могли сви они који се не изјашњавају као Бошњаци Хрвати или Срби такођер се кандидирати за чланове Предсједниства. Бира се дакле хрватски, бошњачки и српски члан Предсједништва“.

Према ХДЗ-овом приједлогу, бошњачки члан Предсједништва била би особа која има највише гласова међу бошњачким кадидатима, те уједно мора имати више гласова из изборних подручја А и Ц него из Б и Ц. Хрватски члан Предсједништва би био изабран на исти начин само што би морао имати више гласова у изборним подручјима Б и Ц него из А и Ц.

Нитко из СДА није хтио коментирати ХДЗ-ов приједлог. За СДП овакав приједлог одудара од грађанског модела државе.

Представници странака из Републике Српске јединственог су става о измјенама изборног законодавства.

СРЕДОЈЕ НОВИЋ, други замјеник предсједавајуће Интерресорне радне групе

„Све оно што Бошњаци и Хрвати у Федерацији и за избор члана Предсједништва договоре за Републику Српску је прихватљиво. Мислимо да је то демократски да Република Српска непосредно бира једног а ко ће то бити има право да се кандидују си који живе на територији Републике Српске.”

У међувремену пристигао је и ДФ-ов приједлог који брише етничке одреднице код избора за Предсједништво БиХ. Према ХДЗ-овом приједлогу, изасланици Парламента Федерације БиХ бирали би се на сличан начин као чланови Предсједништва везано за подручја А, Б и Ц. Жупанијама би било додијељено, опет према попису из 2013. године, колико изасланика у Дому народа Парламента могу изабрати. По новом приједлогу брисала би се ставка да се из сваке жупаније бира најмање један припадник сваког од конститутивних народа.

Према ДФ-овом, Дом народа Парламентарне скупштине БиХ састоји се од 21-ог изасланика, од којих су двије трећине из Федерације Босне и Херцеговине (укључујући пет Хрвата, пет Бошњака, једног Србина и два из реда Осталих) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба, једног Хрвата, једног Бошњака и једног из реда Осталих).