Предсједник Странке демократске акције Бакир Изетбеговић одбио је учешће на састанку поводом 25. годишњице парафирања Дејтонског споразума који је организирао руски амбасадор при Уједињеним народима, јер позив није упућен Предсједништву БиХ као шефу државе.

Наиме, на иницијативу амбасадора Руске Федерације у Уједињеним народима Василија Небензија је планирана организација онлине састанка поводом 25. годишњице Дејтонског мировног споразума, а којој су требали присуствовати предсједници водећих странака у Босни и Херцеговини.

”Погрешан избор учесника из БиХ је на линији забрињавајућег тренда заобилажења и игнорирања босанскохерцеговачких институција и изабраних представника у тим институцијама”, наводи се у писму којег је Изетбеговић упутио руском амбасадору при УН-у.

Подсјетио је на сличне састанке које су са предсједницима странака покушали организирати предсједници Хрватске и Србије, заобилазећи и игнорирајући Предсједништво БиХ.

”Сматрам да се ради о намјерним покушајима из сусједних држава да дерогирају институцију Предсједништва БиХ, те да значајан дио његових представничких и других овласти пренесу на предсједнике три политичке партије, што није у складу са Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ, којима је Предсједништво БиХ које чине по један Бошњак, Србин и Хрват, утемељено као највиши орган државне власти који има искључиву уставну надлежност међународног представљања БиХ”, поручио је предсједник СДА.

Изетбеговић упозорава да нарушавање ових надлежности може имати врло негативне импликације на свеукупну имплементацију Дејтонског мировног споразума, те да је извјесна штета од оваквих састанака већа од користи. Због тога сматра да, када институције УН-а позивају представнике народа и грађана из БиХ, не требају то радити кроз асиметричну и селективну формулу, игнорирајући при томе цјеловитост институција БиХ.

Подсјетио је да је потписивањем Дејтонског мировног споразума страни коју је предводио ратни злочинац Радован Караџић препуштена доминација на половини територије БиХ, на којој је претходно проведен геноцид и етничко чишћење. Тиме је, сматра, трајно доведена у питање имплементација обавеза из Анекса VI и Анекса VII.

”Данас, 25 година послије, неправедна рјешења нису уклоњена. Властима ентитета РС допуштено је да глорифицирају политику геноцида и етничког чишћења, да негирају пресуде Хашког трибунала којег је успоставио УН, да славе и награђују правоснажно пресуђене ратне злочинце и да по њима дају имена институцијама, као што је случај са студентским домом на Палама названом по ратном злочинцу Радовану Караџићу”, написао је Изетбеговић.

Указао је да све вријеме институције ентитета РС гледају на тај дио територије као на власништво српског народа, те да никада нису показали политичку вољу за уклањањем дискриминације, осигурањем поштивања људских права за све, као ни омогућавањем повратка протјераном несрпском становништву.

Упозорава да у ентитету РС готово да више нема Хрвата, а Бошњацима се ускраћује право на босански језик. Заступљеност Бошњака и Хрвата, који према посљедњем попису заједно чине 16,5 посто становништва, у институцијама овог ентитета је минимална, свега три посто.

Подсјетио је, такођер, на посљедњи извјештај високог представника Валентина Инцка, у којем су, како је казао, јасно одређени главни кривци за негативне процесе у БиХ, као што су поткопавање Дејтонског мировног споразума или глорифицирање ратних злочинаца.

Овакав однос, додао је, омогућавају аномалије унутар Дејтонског мировног споразума, односно механизми блокада који омогућавају етничке подјеле, а које ни до данас, упркос бројним покушајима реформи, нису отклоњени.

”Огроман проблем у БиХ је и упорно свођење свих грађана на ”три народа”, унаточ чињеници да постоји и ”четврти народ”, односно велики број грађана који, у контексту политичког дјеловања, не стављају на прво мјесто етнички идентитет. То потврђује и чињеница да, збирно, највећи број заступника у Парламенту БиХ имају политичке опције које се не декларирају као етничке, али је њихов утјецај битно редуциран кроз доминацију домова народа над заступничким домовима”, написао је предсједник СДА.

Подсјетио је и на пресуде Европског суда за људска права, којима је наложена обавеза БиХ да омогући једнака права свим грађанима у свим дијеловима земље, а не само припадницима три народа у појединим дијеловима БиХ.

”Ове пресуде, старе деценију, још нису проведене”, написао је Изетбеговић.