Кујунџијски-златарски занат” назив је изложбе и сталне поставке аутора Моамера Шеховића, вишег кустоса, која је отворена данас у Бруса безистану, депандансу Музеја Сарајева.

Посјетитељи имају прилику да поред изложбе о хисторијату, елементима практичнога рада и традицији златарско-кујунџијског заната у сарајевској чаршији, погледају оригиналну златарску радионицу која је као стална поставка изложена у Бруса безистану.

Златарска радионица са свим припадајућим алатима, машинама и реквизитаријем откупљена је од Бакира Тузија, сарајевског златара.

На изложбеним паноима представљен је развој златарског заната у Сарајеву с фотографијама, опис самог заната и генералије о једној од најпознатијих сарајевских златарских породица, породици Салиха Софића чији је унук Бакир Тузи наставио породичну традицију, као и златарским породицама Бектић и Бичакчић које су уступиле накит и предмете филигранске израде у промотивне сврхе.

Аутор изложбене поставке виши кустос Моамер Шеховић, кустос старих заната, о истраживачком раду на овом сложеном и важном културолошком пројекту, говорећи о оригиналној златарској радионици која је као стална поставка изложена у Бруса безистану, рекао је да су ту изложени оригинални предмети, алати, материјали и машине на прелазу из 19. на 20. стољеће мајстора, кујунџија, златара из Сарајева.

“Наравно, важно је споменути да је Сарајево имало више од 80 заната, када је био привредни замајац града. Сва дешавања су била на Башчаршији, како занатска тако и трговачка. Посљедњих година број заната је драстично опао, поготово традиционалниј старих заната, као и кујунџијски занат”, појаснио је Шеховић.

Међутим, сматра он, на нашим просторима и у Сарајеву се кујунџијски или златарски занат још доста и одржао као и казанџијски.

“Спада у један од најстаријих заната. Циљ изложбе је да се и на овај начин широј јавности приближи хисторијат овог заната, да се уђе у ту радионицу и погледа. До сад смо могли ући у продавницу да купимо прстен, али сада сте у прилици да уђете иза пулта и видите којим алатом је то рађено, којој техником и на који начин”, истакао је Шеховић.

Дио поставке је и хисторијат заната.

“Занати се гасе, а млади немају баш нешто превише интересовања према старим занатима да би наставили тај традиционални посао”, додао је Шеховић.

Посјетитељи имају прилику да кроз паное, каталошку публикацију и постављене експонате, упознају традицију овога еснафа дугу више од пет стољећа који је један од симбола занатског, привредног и културог живота Сарајева.

Изложба ће уз поштивање свих епидемиолошких мјера бити отворена сваки дан осим недјеље од 10 до 16 сати.