У склопу Напретковог тједна културе у сриједу навечер у Хрватском дому “Херцег Стјепан Косача” у Мостару уприличена је изложба под називом “Стећци- свјетска баштина УНЕСЦО-а”, у организацији ХКД-а Напредак, Главна подружница Мостар.

Ријеч је о покретној изложби на којој су представљене умјетничке фотографије стећака с локалитета под заштитом УНЕСЦО-а на подручју Босне и Херцеговине и Хрватске. Све фотографије су употпуњене детаљним текстуалним објашњењима, на хрватском и енглеском језику, укључујући опис подручја на којем је стећак фотографиран те појединости о самом споменику.

Повјесничар и археолог Анте Вујновић казао је како је главни циљ ове изложбе представљање грађанима Мостара, БиХ те Хрватске али и свима који цијене ово веома вриједно културно богатство које је препознато и од стране УНЕСЦО-а.

Подсјетио је како су средњовјеквони надгробни споменици или стећци у српњу 2016. године уписани на УНЕСЦО-ву листу заштићене свјетске баштине с укупно 28 некропола из 4 државе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије.

На основу расположивих података може се тврдити да се појављују од друге половице 12. стољећа до доласка Турака и ислама на наше просторе крајем 15. и почетком 16. стољећа, казао је Вујновић.

Од 70.000 евидентираних стећака на 3300 локалитета, у БиХ налази се око 60.000, у Хрватској 4.400, у Црној Гори око 3.500 и у Србији око 4.100, истакнуо је Вујновић нагласивши како су сигурни да ово нису коначне бројке, те да би свакако требало радити цјеловиту реевиденцију сваке опћине, сваке познате некрополе, те додати ове које су наново откривене.

Говорећи о мотивима на стећцима Вујновић истиче како се распознају свјетовни, религиозни симболи и остали орнаменти који се међусобно преплићу и употпуњују.

„Опћенито узевши, орнаментика стећака открива схваћања и осјећања цијеле једне епохе, како људи који су судјеловали у њиховој изради тако и покојника који су ту нашли своја задња одредишта, по чијој су жељи, како кажу поједини натписи, стећци и клесани“, истакнуо је Вујновић.

Представљајући стећке као наше наслијеђе из минулих стољећа, Вујновић истиче како се настоји подизати свијест о важности његова очувања будућим генерацијама.

Осврнуо се и на времена када су се у БиХ уништавали стећци под изликом господарског и цивилизацијског напретка те истакнуо како је тако понашање недопустиво и неприхватљиво.

Иначе, фотографије стећака биле су тема Календара Хрватског културног друштва “Напредак” за 2019. годину.

Допредсједник ХКД-а Напредак Мирослав Ландека казао је како су и прошле године требали направити изложбу али да због пандемије то није било могуће те су направили виртуалну изложбу.

„Ове године успркос пандемији коронавируса одлучили смо се за класичну изложбу – казао је Ландека те поручио како сви који желе погледати и виртуалну изложбу могу то учинити на сљедећој повезници.

По његовим ријечима, овај пројект афирмира интернационалну и прекограничну сурадњу, културну повезаност, промовира заједничку културну баштину те има за циљ оснажити и потакнути даљњу заједничку сурадњу и као такав добио је и потпору Министарства културе и спорта Федерације Босне и Херцеговине.

„ Бити на попису УНЕСЦО-а свјетске културне баштине је од велике важности, што треба стално истицати и освјешћивати поготово младе генерације. Младе треба континуирано едуцирати о баштини, потреби да се баштину чува и познаје, како би своје знање могли пренијети и сљедећим генерацијама“, истакнуо је Ландека и захвалио Федералном министарству културе, које је дијелом финанцирало овај пројект стећака, те Граду Мостару и Влади ХНЖ-а.

Тијеком отварања, све присутне је поздравио и магистар кипарства и водитељ Галерије краљице Катарине Косаче Далибор Николић, који је говорио о значају изложбе “Стећци- свјетска баштина УНЕСЦО-а.

Изложба у Косачи остаје отворена тједан дана.

Подсјећамо како су БиХ, Црна Гора, Хрватска и Србија 2009. године номинирале стећке као заједничко наслијеђе за упис на УНЕСЦО-ов попис свјетске баштине. Одбор УНЕСЦО-а је прихватио 15. српња 2016. године уврштавање стећака на попис заштићене свјетске баштине. На попису названој Стећци, средњовјековни надгробни споменици, налази се 30 некропола, од којих су 22 у БиХ, по три на подручју Србије и Црне Горе те двије у Хрватској.