Поводом обиљежавања 44. годишњице погибије Џемала Биједића, у Музеју Херцеговине у Мостару отворена је традиционална изложба “Џемал Биједић – политичка биографија”, ауторице Индире Гаштан-Бешо.

Развој Херцеговине и Мостара био је мисија Џемала Биједића, сматра хисторичар и професор Аднан Велагић. Наглашава како је Биједић политички активан постао већ у годинама прије Другог свјетског рата док је у послијератним годинама вршио низ највиших политичких функција, снажно се залажући за економски напредак земље.

Присутнима се на отварању обратио професор Аднан Велагић, који се говорећи о Биједићевом лику и дјелу, посебно осврнуо на вријеме у којем је Џемал обављао важне државничке функције у Југославији, подсјетивши да је до смрти представљао “провјерени кадар“ Комунистичке партије, те да је био неко ко је могао и рјешавао проблеме у бившој држави без повлачења и одустајања. Резултати његовог рада били су уистину важни за Југославију, навео је.

“Након Биједићевог одласка из Мостара наступио је поремећај у Херцеговини, који је резултирао обрачунима са католичким, односно хрватским становништвом, прије свега са црквом која је у том времену имала непријатељску етикету. То је уствари био повод за његов повратак у Мостар и Херцеговину гдје се задржао до 1958. године, када се ситуација стабилизирала. Од почетка је био свјестан да сурови приступ у овом дијелу земље не пролази, па је у политичком смислу припремио терен и довео до такозваног мостарског савјетовања“, подсјетио је Велагић.

Посебно упечатљиво Биједићево дјеловање било је у времену када је обављао функцију предсједника Савезног и извршног вијећа Југославије.

“То је период обиљежен важним догађајима у Југославији. Прије свега овдје мислим на доношење Устава из 1974. године када је Џема (надимак Џемала Биједића, оп.а.) правим сугестијама стицао завидну политичку репутацију, поставши уједно и близак пријатељ и сарадник Јосипа Броза – Тита. Југославија је постављена на конфедеративне основе, а захваљујући прије свих Биједићу, то је имало позитивну рефлексију и на Босну и Херцеговину. Важно је споменути и да је по доласку на чело Владе затекао празну касу, те да је смјело преузео функцију коју су одбила нека звучна имена тадашње политичке сцене. Подржала га је Савка Дабчевић – Кучар, која је тврдила да је он бољи избор од Кире Глигорова, а вјерује се да је тако размишљала јер Глигоров због близине Ранковићу није одговарао Хрватима, као и због Џемалове улоге у Херцеговини која је била важна и запажена у хрватским круговима“, рекао је професор Велагић.

О самој изложби говорила је ауторица Индира Гаштан – Бешо, иначе кустосица Музеја Херцеговине. Чини је 16 паноа, на којима су приказани живот и дјеловање Џемала Биједића од младости до времена у којем је обављао најважније државничке функције.

“Посебно се у том времену фокусирао на афирмацију и развој Босне и Херцеговине унутар Југословенске државе, као и на афирмацију саме Југославије. Приказали смо дио документарне грађе – ту су родни листови, уписнине на факултет, свједочанства, рјешења, записници и фотографије, највише из времена дипломатске активности. Подсјећам да је у том времену посјетио 42 државе укључујући и свјетске велесиле“, казала је Гаштан – Бешо.

Изложба ће остати отворена током седам наредних дана. Џемал Биједић и његова супруга Разија страдали су у авионској несрећи са још шест чланова посаде 18. јануара 1977. године на брду Инач изнад Крешева. Погинули су и његов лични пратилац Зијад Аликалфић, те Смајо Хрле – подсекретар у кабинету предсједника СИВ-а, као и пилоти Стеван Лека и Мурат Ханић. Такође су погинули и Анђелка Музичка, домаћица у резиденцији и авиомеханичар Илија Јевђеновић.