“За мене лично, један од најцрњих тренутака био је када су 2009. године отишле стране судије и тужиоци, не из Уставног суда, тамо још имамо странце, него из судства и тужилаштава. То је за мене био један црни тренутак и знао сам да ће ићи низбрдо. У том смислу, ми имамо одређену одговорност”, рекао је за БХРТ високи представник за Босну и Херцеговину Валентин Инцко.

Говорећи о одговорности међународне заједнице за тренутно стање у бх. правосуђу, поготово за дјеловање Високог судског и тужилачког вијећа (ВСТВ), Инцко је казао како су му тада, 2009. године, међународни фактори казали да у Босни и Херцеговини има одличних судаца и тужитеља.

“Инцко, сад ћеш видјети, сад ће домаћи фактор урадити свој посао, има одличних правника, они ће преузети одговорност, оно што су раније радили странци – То је била заблуда и мислим да правосуђе иде низбрдо. Сигурно да је један од централних проблема и Високо судско и тужилачко вијеће”, рекао је Инцко.

Одговарајући на питање о тренутној кризи која потреса политичку сцену у Босни и Херцеговини, најавама члана Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика о РС-екситу, високи представник је рекао да је у посљедњих десет година, колико је у нашој земљи, управо сада добио највише позива од грађана који се питају како даље.

“Нека госпођа из Бихаћа ме чак питала да ли треба да иде код сина у Аустрију. Ја сам им рекао: “Будите мирни све ће бити у реду.” Имали смо и раније кризе, али ипак, овај пут, народ је више забринут него икад.”, казао је Инцко.

Одговарајући на питање гдје је граница коју домаћи политичари требају прећи да би међународна заједница реаговала на пријетње дисолуцијом Босне и Херцеговине, Инцко је рекао да у Вијећу за имплементацију мира (ПИЦ) и међу европским земљама и даље преовладава мишљење да Босна и Херцеговина жели у Европску унију.

“То сви кажу и сви су то вишеструко потписали, али онда се треба и придржавати европских стандарда. Не можеш рећи: “Ја ћу у Европску унију, то је наш циљ, али нећемо поштовати Уставни суд”. Будући да је већина амбасадора у Сарајеву још увијек мишљења да је то главни циљ, надају се да ће се они придржавати неких европских стандарда зато још није дошло до неких других мјера”, објаснио је он.

Инцко је рекао да је такозвана црвена линија засигурно већ прекорачена у тачки 7 закључака Народне скупштине Републике Српске, у којој стоји да званичници тог ентитета неће поштовати одлуке високог представника, али ни одлуке Уставног суда, будуће, али ни прошле.

“… поготово ону о пољопривредном земљишту. Чини се да они желе даље да књиже пољопривредно земљиште које припада држави Босни и Херцеговини на Републику Српску. То је за мене једна црвена линија. Сад треба пратити шта ће се десити. Чули смо да је Република Српска дала рок од 60 дана, па ћемо видјети шта се догађа, али ја мислим да ту компромиса не може бити јер су одлуке Уставног суда коначне. Оне су обавезујуће и о томе се не може дискутирати. Може се причати о неким политичким стварима, али одлуке Уставног суда… “

Инцко је рекао како у Вијећу за имплементацију мира постоји велики број држава које размишљају о бонским овлаштењима.

“Бонска овлаштења, наравно, још постоје. Она се дуго нису користила, међутим, одлука још није пала. Али, морам да кажем, у ових десет година колико сам овдје, можда је сада атмосфера да се бонска овлаштења опет користе, најјача свих ових година. Такву подршку још нисам осјећао, али нисмо дошли до тачке да би одлучивали”, рекао је он.

Према његовом мишљењу, та тачка би била да страни амбасадори који размишљају о бонским овлаштењима и који подржавају њихову употребу, добију подршку из својих центара.

“Такве експлицитне подршке још нема, такве експлицитне одлуке у главним градовима још нема, али морам да кажем да је расположење да се то учини веће него икад”, нагласио је Инзко.

Говорећи о спекулацијама које се могу чути у медијима, о томе како Европска унија озбиљно разматра да члана Предсједништва БиХ Милорада Додика стави на црну листу, односно да му забрани улазак у Европску унију, Инцко је казао како није сигуран да је за такву одлуку могуће добити већину у Европској унији.

“Међутим, Волфганг Петрич, један од мојих претходника, изјавио је да се о томе размишља и мислим да би био добар сигнал да се неким лидерима овдје, на југоистоку Европе, било којем лидеру, симболично каже: “Више не можете путовати у простор европске заједнице”. Постоје и друге могућности, рецимо, да се замрзну кредити и пројекти. Све то Европска унија може да учини и мислим да постоји чак и једна одлука из 2011. године, али она није још активирана”.

О томе колико су реалне идеје Милорада Додика о отцјепљењу Републике Српске, Инцко је рекао како оне постоје, те да Додику можемо бити захвални јер он то јавно каже.

“Он је рекао неки дан “Гудбај Босниа, Велком РС-ексит”, међутим, то није реалистично, то није ни могуће јер Дејтонски устав то не предвиђа. Према Дејтонском уставу Босна и Херцеговина је једна држава и била је прихваћена у Уједињене нације као јединствена земља. Ви знате да је то било 22. маја 1992. године, тада су примљене и Словенија и Хрватска и Босна и Херцеговина, као јединствене земље. У Дејтону се мијењао унутрашњи устрој земље, као и у Хрватској, они су направили жупаније, овдје имамо два ентитета, имамо Брчко, кантоне, али Босна и Херцеговина, према Дејтону, је једна земља. Излазак из ове земље није могућ. То је записано у Дејтону, то пише у Уставу и ту је и међународно право”, казао је високи представник.