Дивљач је подложна разним обољењима, а неке заразне и паразитарне болести може пренијети на домаће животиње, па и на људе. За већину болести дивљачи у природи не постоји ефикасан начин лијечења, али се разним мјерама ширење обољења може знатно смањити.

Институт за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ) истиче да се обољења код дивљачи могу открити осматрањем ловишта, односно дивљачи.

Стручњаци ИНЗ-а су приредили летак о обољењима дивљачи са основним информацијама за ловце у којем су наведене основне опасности и мјере које треба подузети када су у питању обавезне мјере заштите, болести пернате дивљачи, болести звијери, дивљих свиња, срна, јелена, дивокоза те зеца. Описане су најчешће болести, као и посљедице које оне могу имати..

Док је здрава дивљач покретна, плашљива и бјежи на најмањи знак опасности, болесну дивљач је лако уочити, због видљивих тјелесних деформација, израслина, напетог трбуха, необичног понашања и покрета.

У ловишту се може наћи угинула дивљач, која се отпрема најближој ветеринарској станици или ветеринарском факултету уз обавезне мјере заштите, наводе из ИНЗ-а. Сваки ловац је дужан, путем ловачког удружења или појединачно, да пријави сумњу о заразној болести ветеринарској инспекцији или ветеринарској станици.

Ловци, по наређењу инспекције, уклањају из ловишта заражену дивљач, а под стручним надзором врше закопавање, дезинфекцију и дезинсекцију.