Поводом Свјетског дана срца, Институт за здравље и безбједност хране из Зенице указао је да се здравим стиловима живота може избјећи најмање 80 одсто пријевремених смрти од срчаних болести и можданог удара.

Кардиоваскуларне болести, како наглашавају из Института, одговорне су за готово половину смрти од хроничних незаразних болести, што их чини првим узроком смрти у свијету, због чега треба превентивно дјеловати.

Из Института истичу да мале промјене у животним навикама, као што су правилна исхрана, тјелесна активност и престанак пушења, могу довести до побољшања здравља срца.

Посебно је важно, наводе, водити рачуна о здрављу срца и превенцији кардиоваскуларних обољења у доба пандемије коронавируса, јер особе са хроничним кардиоваскуларним обољењима спадају у ризичне групе за оболијевање.

Употреба дуванских производа и пасивна изложеност дуванском диму годишње убијају шест милиона људи и процјењује се да узрокују готово 10 одсто кардиоваскуларних болести. Пасивна изложеност дуванском диму годишње убије 600.000 људи, а 28 одсто од тог броја су дјеца, напомињу из зеничког Института за здравље и безбједност хране.

Институт наводи и податак истраживања Свјетске кардиолошке федерације и Свјетске здравствене организације да је унутар двије године послије престанка пушења ризик од коронарне срчане болести значајно смањен, а 15 година од престанка ниво ризика од кардиоваскуларних болести исти је као и код непушача.

“Заједно с другим незаразним хроничним болестима, кардиоваскуларне болести придоносе сиромаштву, посебно у земљама ниског и средњег дохотка. Посљедично, кардиоваскуларне болести представљају велики терет за економије земаља. Терет кардиоваскуларних болести може се смањити. Важно је да сви почнемо одмах дјеловати”, препоручују из Института.

Свјетски дан срца обиљежава се сваке године посљедњу недјељу у септембру.

Године 2012. усвојене су декларације о смањењу глобалног морталитета од незаразних хроничних болести за 25 одсто до 2025. године, подсјетили су из Института за здравље и безбједност хране Зеница.

Обиљежавање Свјетског дана срца иницирала је Свјетска кардиолошка федерација, а циљ је да се тада људи широм свијета информишу да су кардиоваскуларне болести, укључујући срчане болести и мождани удар, водећи узрок смрти у свијету.

Из Института су напоменули да су оне одговорне за 17,5 милиона смрти годишње.