Ветеринарска знаност однедавно је богатија за иновацију у лијечењу кожних и поткожних тумора код паса, и то третманом при којем се препарат убризгава директно у тумор те га уништава за седам дана.

Пас Бак је боловао је од мастоцитома, честог малигног кожног и поткожног тумора, који код паса чини чак 10 до 15 посто свих кожних тумора.

Успјешно се излијечио иновативним третманом за лијечење мастоцитома директном инјекцијом у тумор. Прву је инјекцију примио 23. листопада 2020. године, а рана је потпуно зацијелила за нешто мање од два мјесеца, 18. просинца.

Бак је први пас који се службено третирао наведеном методом лијечења и детаљно се пратило његово стање под будним оком домаћих и страних стручњака.

Једна од чланица тог стручног тима, докторица ветерине и дјелатница Централне ветеринарске агенције Катарина Анне Жумбар, истиче како ће овај третман у будућност дати наду свим власницима чији пси имају туморе на мјестима која се не могу кируршки обрадити.

“То је ињективни препарат намијењен за лијечење неметастаских тумора, који нису подложни оперативном захвату. Мастоцитоми су једни од најчешћих тумора коже или подкожја код паса, јављају се врло често, на различитим локацијама. До сада је једина опција била операција када је то било могуће”, објаснила је Жумбар.

Третман не захтјева седацију те је погодно за старије псе

Активна твар из третмана поријеклом је из једне аустралске биљке која се у лабораторију синтетизира како би се искористили њезини учинци на изазивање, прво упалне реакције, а након тога и некрозе, то јест, одумирања туморског ткива.

“Посебност третмана је та што не захтјева седацију пацијента, не захтјева кемотерапију, већ пацијент долази код ветеринара на преглед, мјери се сам тумор. Након тога се рачуна доза која се аплицира директно у туморско ткиво”, истиче Жумбар.

С обзиром на то да цјепиво не захтјева анестезију погодно је и за ризичније скупине паса, попут оних старије доби.

“Након тога пацијент иде кући и понаша се потпуно нормално, може ићи у шетње, може јести, нема никаквих посебних ограничења”, нагласила је Жумбар.

Активна твар дјелује у три фазе. У првих 48 сати појављује се локални учинак гдје долази до упалне реакције у туморском ткиву, а након тога долази до некрозе, то јест одумирања тих туморских станица. Отприлике седми дан се отвара рана на мјесту гдје је прије био тумор.

Принцип цијељења ране: Стани са стране и не дирај

“Ту је онај занимљив дио јер није уобичајен у ветеринарској медицини, а то је када дође до стварања ране, принцип је ‘стани са стране и не дирај’. Нема никакве кируршке обраде, у великој већини случајева не захтјева ни додатно чишћење ни антибиотску терапију. Све што власник и ветеринар морају направити јест пратити тијек зарастања и пустит тих наредних 20 дана да се рана скроз затвори”, објаснила је Жумбар.

Додаје како је третман знанствено занимљив и због чињенице да има и невјеројатну моћ потицања природних механизама цијељења унутар организма. “Зато је могуће добити потпуно цијељење ране уз стварање минималног ожиљкастог ткива без икаквог уплитања струке”, каже.

Нагласила је како је иновација такођер и то што твар нема системског учинка, то јест не улази у крв те се не шири даље организмом, што јој даје врло високу сигурносну маргину.

Жумбар наводи како сваки лијек има и своја ограничења, па постоји и процес одабира пацијента који прво мора доћи ветеринару на мјерење тумора.

“Постоји начин како се мјери површина тумора. Ако је већи од осам кубичних центиметара тада нажалост пацијент није кандидат за примјену будући да је тумор превелик”, нагласила је Жумбар.

Истиче како овај третман локално дјелује на једно мјесто тумора те ако их пас има више, поставља се питање је ли исплативо уклањати само један с обзиром на проблеме у цијелом организму. “То је један мањи дио пацијената који нису кандидати”, додаје.

“Добра је ствар што велика већина савјесних власника свакодневно прати своје животње, примјећује појаву сумњивих квржица и одлазе на конзултације с ветеринаром. То значи да у врлом раним стадијима можемо ухватити туморе и ти су пацијенти већином кандидати за третман”, објаснила је Жумбар.

С обзиром на успјешни исход третмана, наводи Жумбар, имали су одређени број како шаљивих тако и озбиљних упита власника паса који би третманом помогли и себи.

“Нажалост још увијек не, иако постоје индикације да би та активна твар могла отићи у претклиничка истраживања код људи”, казала је Жумбар.

Истакнула је како ветеринарска медицина све више прати и ону хуману те како више није ријеткост да се напреднији производи појављују као први и јединствени у тој знаности.

Власник пса Бака, Берислав Павишић, у разговору за Хину нагласио је како не може довољно нахвалити стручни тим који је бринуо о његовом љубимцу у ветеринарској амбуланти Њушка у Ријеци, истакнувши докторицу ветерине Дарију Стипић с којом су одрадили конзултације те која се до самога краја бринула о Баку.

Бак је био идеалан кандидат

“Када смо утврдили ту несретну дијагнозу понудили су нам конвенционалну методу кируршког обрађивања тумора, и нову методу која се своди на ињектирање тог лијека јер је по положају, величини и осталим параментрима Бак био идеалан кандидат”, казао је Павишић.

Додао је како је Бак прије третмана примао лијекове, углавном кортикостероиде, а након тога је примијењен сам лијек.

“Упозорили су нас да ће Бак то лоше поднијети, јер је то врло агресивно и инвазивно. Он је доиста у року од 24 сата изгубио апетит, пио је нешто мало. Престао се мицати и боравио је на једном мјесту те се почео трести. Било је видљиво да му је јако лоше, до те мјере када су се ране почеле отварати ми смо мислили може ли уопће то поднијети и издржати”, присјећа се Павишић.

Додаје како је губитак апетита престао након три до четири дана, но Бак је и даље остао малаксав, боравио је на једном мјесту те је био раздражљив.

“Те ране су се након два дана отвориле, и то је ужасно изгледало. Онда се то почело ширити, отворило се на два мјеста, цурило је и смрдило. Ми смо то испирали с физиолошком отопином”, каже Павишић.

Бак је након тога једном тједно одлазио на контроле, а ране су се почеле полако затварати након што су досегле максимум.

“Паралелно с тиме се Баково стање попоравило. Два мјесеца је требало до потпуног зацијељивања ране и затварања да више нема никаквих трагова. Још нам предстоји вађење крви да видимо каква му је крвна слика. Бак се вратио на старо, вратила му се форма и апетит”, казао је Павишић.

Баков случај био је специфичан јер му је мастоцитом био поткожан и на незгодној локацији на тијелу те је цијељење ране трајало нешто дуже. Иначе процес траје до 28 дана од ињектирања у мастоцитом.

Докторица ветерине из амбуланте Њушка Дарија Стипић Хини је испричала како је при првом доласку Бака у амбуланту помислила да се ударио негдје те да има отеклину.

“Све што видим да је нека творба, ја то морам пунктирати. Нашли смо нажалост тај мастоцитом, малигни тумор коже. Пошто је на незгодном мјесту одлучили смо се за ту терапију. Био је под кожом и био је доста велики”, присјећа се Стипић.

Похвалила је власнике који су врло брзо уочили промјену на Бакову тијелу те су одлично одрадили свој дио бриге тијеком процеса зацијељивања.

“Мислим да ћемо и даље користити тај третман код паса код којих је то немогуће кируршки одстранити”, закључује Стипић.