Словенија се јако приближила уласку у такозвану наранчасту фазу развоја епидемије, кад ће бити потребно прогласити врло строге мјере за успоравање ширења вируса, упозорила је данас инфектологиња Бојана Беовић, водитељица стручног тима Владе Словеније за Цовид-19.

“Приближавамо се граници кад ће бити потребно прогласити најстроже мјере из трећег пакета мјера за ‘наранчасту фазу’, практично смо већ у њој”, упозорила је Беовић, коментирајући најновије епидемиолошке податке.

Словенска влада данас је потврдила да су у недјељу урађена 1.404 теста и потврђено 169 нових зараза, а још двије заражене особе су умрле. Тиме је, унаточ мањем броју тестова што је уобичајено недјељом, задржан негативан тренд из протеклог тједна јер је преко десет посто позитивних налаза на заразу међу тестиранима.

Рекордан број нових зараза забиљежен је дан раније, кад их је било 411 на 2.956 тестираних особа.

Словенија би најкритичнију “црвену” фаза достигла кад би инциденција ширења вируса била таква да би заражених у 14 дана на сто тисућа становника било више од 140, што је граница која је већ надмашена. Но, за то мора бити испуњен и додатни увјет – да је у том тренутку у болницама најмање 250 хоспитализираних болесника од Цовида-19 те више од 50 на интензивним одјелима.

Тада би се у задњем предвиђеном пакету мјера донијеле рестрикције сличне онима које су на снази биле у прољеће у првом валу епидемије, уз могућност затварања у регионалне или опћинске оквире.

Како је прошли тједан упозорио премијер Јанез Јанша, нитко не жели да земља опет уђе у такву ситуацију и то се уз дисциплинирано понашање може избјећи, но само ако се мјера буду држали сви.

Према новим подацима Министарства здравства, у болницама је сада 172 заражених, од чега их је 26 на интензивним одјелима. Знанствени институт “Јожеф Штефан” који ради прогнозе и моделе ширења болести, објавио је данас да би и граница хоспитализираних за проглашење “наранчасте фазе” и тзв. административно проглашене епидемије могла бити достигнута у тједан дана.

Беовић је казала како би било добро доносити оштрије, али поступне и избалансиране нове мјере те, примјерице, затварати само оне дјелатности у којима се биљежи највише ризика за ширење заразе.

Влада је, наводи Беовић, доносила добре и избалансиране мјере, али је проблем што се оне увијек не поштују.

Када је ријеч о проблему поштивања донесених мјера и препорука, др. Матеја Логар из Инфекцијске клинике у Лјубљани истиче разлике у култури и менталитету међу различитим државама.

Тако је у Шведској, примјерице довољно да је нека мјера само препоручена па је се сви придржавају као да је закон. Но, како је рекла др. Логар, у Словенији такав образац и културни модел не постоји него се и у законским одредбама траже “рупе”, како би се мјере заобишле.