Протекле деценије, због недостатка политичке воље, институционалних блокада, те неусвајања стратегија и закона, Босни и Херцеговини ускраћене су стотине милиона еура помоћи Европске уније. Нова шанса за нашу земљу могао би бити ИПА 3 фонд. Истраживали смо, какве су могућности и колико ће Босна и Херцеговина добити од колача вриједног 14 и по милијарди еура.

Инструмент предприступне помоћи ИПА 3 доноси нову методологију расподјеле новца. Финансираће се искључиво пројекти и ниједној држави унапријед није одређено колико ће добити средстава.

Помоћ у оквиру ИПА-е ИИИ ће бити базирана на стварним постигнућима у пет тематских области:

  • владавина права, сигурност и миграције;
  • управљање и структурне реформе;
  • политике Еввропске уније;
  • улагања за раст и запошљавање;
  • територијална и прекогранична сарадња.

Босна и Херцеговина до 15. марта послат ће Европској унији девет пројекета чија је вриједност већа од 146 милиона еура, а који би се требали финансирати средствима из ИПА 3. Међутим, чак и ако Европска унија одобри финансирање ових пројеката питање је како ће то у пракси изгледати.

Из Дирекције за европске интеграције кажу како је основна ствар да би пројекти с папира прешли на дјело – постојање система у држави. Тог система Босна и Херцеговина тренутно нема.

ЗАРА ХАЛИЛОВИЋ, Сектор за програме помоћи за приступање у ЕУ

“Основно је да имате систем да корстите ИПА-у то је почетак приче, и то ефикасан систем, не било какав, и то у складу са Оквирним споразумом ЕУ који је пренијет у Споразум за кориштење ИПА-е, који смо ми потписали. Тај систем немамо јер немамо сагласност унутар земље”, рекла је Халиловић.

Док нашу земљу деценијама кочи оно што јавност и аналитичари зову недостатак политичке воље, земље регије повлаче стотине милиона еура на годишњем нивоу из европских фондова. Како то у пракси изгледа на примјеру пољопривреде?

ЗАРА ХАЛИЛОВИЋ, Сектор за програме помоћи за приступање у ЕУ

“Ви добијете од ЕУ сваке године за помоћ пољопривреди, ако имате то ИПАРД структуру 85% средстава, а 15% ви као земља додате и онда имате стабилну стабилну помоћ пољопривреди и они знају да ће сваке године то бити обезбијеђено”, додала је Халиловић.

Србија је кроз ИПА 2 пројекат за шест година повукла више од милијарду и по еура. Функционалан систем развила је и Црна Гора. Могу ли у новој методологији, када се гледа и пореди сваки детаљ, пројекти из наше земље бити конкурентни онима из земаља регије?

ИГОР ДАВИДОВИЋ, бивши шеф Мисије БиХ при ЕУ

“Европска унија се наш још није одрекла и ми ћемо неке од тих предприступних фондова да добијемо, али по новим условима. С друге стране, то је порука наши политичким елитама да смо још увијек у воћњаку Европске уније, али да можемо убрати само онолико колико можемо дохватити са земље, а не оно што је у крошњама и што је боље и слађе”, казао је Давидовић.

Примјер повлачења средстава из ЕУ фондова најбоље илуструје какав однос странке на власти имају према држави и грађанима. У нашој земљи политичари ће се прије договорити о задуживању код кредитора него остварити компромис и консензус у вези са повлачењем бесповратних средстава.

САША МАГАЗИНОВИЋ, члан Повјеренства за ЕУ интеграције ЗД ПСБиХ

“Заиста су огромне и неискориштене прилике и одраз те политике се најбоље види на томе да Парламент БиХ апсолутно нема никакву информацију, нити разговара, нити је то тачка дневног реда, гдје смо, шта смо, које су могућности ста смо искористили”, објаснио је Магазиновић

Босна и Херцеговина је до сада кроз ИПА 2 програм повукла 530 милиона еура. Упућени кажу да ово није успјех државе већ Европске комисије која води процедуру уговарања и једина смо земља у регији која ове процесе не може водити самостално.