Фали вам папир. Или вам ипак не фали. Морате у карантин. А можда и не морате? Да себи, а и другима, ова питања постављате кад путујете у Босну и Херцеговину, познатој по гломазном а неефикасном бирократском апарату, не бих се чудила. Али да ми је неко рекао да ћу исто питати у Белгији, срцу Европске уније, а да нико неће знати одговор, сигурно му не бих повјеровала.

Пише: Тијана Кецман, репортерка БХРТ-а

Ако ћете ових дана путовати у Белгију, па и у многе друге земље свијета, нећете моћи као туриста. Дозвољена су само такозвана “есенцијална путовања”, уколико идете послом, тамо студирате или имате неки други оправдани разлог.

Екипа БХТ1, репортерка Тијана Кецман и сниматељ Вања Бан, ишли су да испрате Балкан Трафик, музички фестивал у Бриселу.

Мало истражујући на Гоогле-у, долазим до странице “brussels airlines” , гдје у принципу пише да, сви путници који долазе из тзв. црвене зоне (БиХ је на тој листи), морају у обавезни карантин од минимум седам дана, али да постоје изузеци за путнике који иду послом. Без објашњења какви изузеци.

Наредни, обавезни корак који не бисте смјели пропустити, и то кад путујете у било коју земљу је електронско попуњавање ПЛФ обрасца 48 сати прије путовања (Пассенгер Лоцатор Форм). Осим података о броју лета, адреси гдје одсједате итд, питају вас перете ли руке редовно, да ли носите маску, држите ли дистанцу. У овом упитнику нема питања попут јесте ли имали коронавирус и да ли сте вакцинисани.

Једна од информација која стоји је да вам је, за есенцијално путовање неопходна и дозвола белгијске амбасаде у држави чији сте држављанин, што организатори нису нагласили. Зовем амбасаду, одговарају да без одобрења не можемо ни да полетимо, а камоли да боравимо ван карантина у Белгији. “На врат на нос” колега сниматељ и ја прибављамо дозволу, ја из Србије, пошто ми је пасош из Србије, а колега из Загреба, са пасошем БиХ. Сада мислимо да смо одрадили све.

Наравно, једино што засигурно знамо је да нам треба ПЦР тест, то смо одрадили 72 сата пред полазак на пут.

По попуњавању ПЛФ обрасца, мени стиже маил на француском и холандском језику, који преводим, и у коме пише да долазим из црвене зоне те да морам у карантин од најмање седам дана, а СМС поруком добијам код за тест на коронавирус на аеродрому. Колега сниматељ до краја путовања није добио маил, поруку и позиве, тако да вјерујемо да су га изгубили у систему. Зовем организаторе, не знају. Одлучујем да полетим, па шта буде, јер су нам у амбасади рекли да с одобрењем не морамо у карантин.

Aerodrom Sarajevo unutra

Долазак у Беч и Брисел

На аеродрому у Бечу авиокомпанија нам тражи само ПЛФ образац и ПЦР тест. Стижемо у Брисел. На аеродрому нема апсолутно никакве контроле. Због поруке о карантину коју сам добила, распитујемо се на аеродрому, нико не зна да нам каже како даље да поступамо.

У Бриселу смо упознали колеге новинаре из Србије, Сјеверне Македоније, Албаније, Словеније. Сви смо имали слична али не идентична искуства и проблеме. И они су на ово путовање практично кренули “на блеф”. Колегиница из Србије и колега из Сјеверне Македоније нису имали одобрење амбасаде. По доласку у Брисел кренули су телефонски позиви из Белгије с питањима: како се осјећамо, имамо ли симптоме, итд. Претпостављамо да смо морали бити у карантину, иако немамо потврду. Позиви су трајали до краја путовања.

Aerodrom Beč

Како се вратити кући?

Треба се вратити кући након петодневног пута. Постављамо себи иста питања. Хоће ли бити проблема у повратку, морамо ли имати нови Пи Си Ар тест, јесмо ли морали још два дана провести у карантину? Током повратка назад, тражили су нам само Пи Си Ар тест.

На аеродрому срећемо Тамару из Београда, која је такође ишла послом. Због искуства које је имала, пријатељима ће савјетовати да нигдје не иду ако баш не морају, док се епидемиолошка ситуација не стабилизује.

“Хајде што морате да попуњавате силне папире, него што се правила за улазак разликују од државе до државе и што се та правила мијењају сваки дан. И дошла сам у ситуацију да објашњавам људима који раде на аеродрому да су нека правила укинута пошто они нису били упућени”, каже Тамара.

По повратку у државе из којих долазимо позиви Белгијанаца су настављени. Из другог покушаја, пошто углавном говоре на француском, сазнајем да смо морали бити у карантину да нам је путовање трајало дуже од седам дана. Пошто смо се већ вратили, затвориће наше фајлове.

Колега Бојан Стојковски, freelance новинар из Скопља ког смо упознали на овом путешествију, закључује:

“Читаво искуство са путовањима током ове пандемије описао бих као једну велику лијепу збрку. Дисонанца између граничних службеника, авиокомпанија и локалних власти у земљи, у нашем случају Белгије, оставља вас у сталној збуњености, у којој не знате да ли да останете у карантину, да изађете и обављате своје професионалне дужности, да направите ЦОВИД-19 тест и сачекате резултате или само да користите негативни тест који вец́ имате. Вјерујем да су многи путници данас суочени са неким од ових дилема и мислим да ц́е овај неред трајати бар до краја године.”

Међутим, и даље подстичем оне који желе да путују, под условом да поштују све мјере и ограничења КОВИД-19, јер је ово корак у добром смјеру ка врац́ању у наш уобичајени живот. Вјерујем да, иако је ситуација хаотична, и даље доноси лијеп осец́ај јер можемо поново да осјетимо све позитивне стране путовања и да једноставно поново зближимо људе, каже Стојковски.