Много је разлога због чега се посљедњих година у Пољској примјећује пораст прихода у сеоским областима, што је супротан тренд него у случају старих држава чланица ЕУ, гдје се приходи становника руралних подручја заправо смањују, рекао је Војчех Шпоћински из Фондације за развојну политику из Пољске.

“Дефинитивно желимо да нагласимо улогу малих пољопривредника – мале или средње породичне фарме. Затим фокусирање на ланце вриједности и прераду хране. Жељели бисмо да имамо више готових производа који се прерађују или на фарми или у руралним областима. То би пољску пољопривреду учинило профитабилнијом”, објаснио је Шпоћински.

Он сматра да је након приступања ЕУ у Пољској видан развој руралних подручја, као резултат директних плаћања и европских субвенција, базиран на модернизацији и иновацијама, као и депопулацији ових подручја.

“Данас, да бисте водили профитабилни агробизнис, треба бити врло добро образован пољопривредник. Ове промјене су отвориле нове могућности за младе, образоване и предузимљиве људе. Прије приступања ЕУ, обично су мигрирали у урбане центре у потрази запослом, често остављајући родитеље иза себе. И ово се дефинитивно промијенило”, објашњава Шпоћински.

Oн сматра да заустављање тренда депопулације зависи од животног стандарда.

“Понудити становницима руралних подручја мање-више исти животни стандард као услучају градских или приградских подручја. Не мислим да сви морамо да живимо исти стил живота.Наравно, људи имају различите склоности – неко више воли да иде у позориште једном недељно,неко више воли да прошета шумом. Али, моћи ћемо да пружимо људима културну и социјалну инфраструктуру, мрежне услуге и могућности приватне каријере.

Гледајући лекције научене у Пољској, Шпоћински сматра највриједнијим моделом мале или средње породичне пољопривреде.

“Прије свега – борићемо се против дијељења земљишта. Врло мале фарме никада не могу бити финансијски одрживе. Стога ћемо развити програм или јавну политику за подршку одржавању таквих фарми у оквиру једне породице, како бисмо избјегли даље подјеле земље.

Шпоћински посебно наглашава важност развоја руралног туризма.

“Сеоски туризам је увијек користан за локални прехрамбени ланац,тачније, они се међусобно ојачавају. Прво започињете саразвојем локалних производа, јер их сервирате својим туристима. И то мора бити усмјерено ка екстремном квалитету. Тада почињете да пакујете свој производ, затим га продајете својимгостима и коначно продајете на тржишту – локалном и међународном. Тако се гради одржив и профитабилан модел.

Једна од амбиција Европске уније јесте благостање свих грађана, како у урбаним, тако и у руралним областима, сматра Сзпоцински, те да је главни циљ нове перспективе ЕУ за 2021-27″ производња хране у оним количинама које ће Европу учинити независном од увоза.

“Оно што не можемо да производимо конкурентно, треба да увозимо, оно што можемо да производимо конкурентно – треба да извозимо”, рекао је Шпоћински.

Разлог зашто све развијене економије подржавају своју пољопривреду Сзпоцински види у обезјеђивању прихода за фармере, стимулацији вриједности, заштити конкурентности домаће хране на пољопривредном тржишту.

“Вјерујем да је захваљујући овој подршци могуће обезбиједити запошљавање у пољопривреди, а истовремено нема потребе за компромисима око других циљева као што су борбе против климатских промјена, заштите животне средине, традиционалног пејзажа, здравља хране или здравствене заштите животиња”, објаснио је Шпоћински.

Ублажавањеовог регулаторног терета један је од циљева заједничке пољопривредне политике, сматра Шпоћински.

“ЕУ је хватила да морамо поједноставити овај процес и смањити папире. Увијек треба да погледамо гдје су празнине и побољшамо оно што се још може побољшати”, истиче Шпоћински.