Поново је актулно питање измјене Изборног закона Босне и Херцеговине. Рокови које су дали лидери СДА и ХДЗ-а БиХ давно су пробијени, а преговори ће бити настављени поново под будним оком међународне заједнице.

Надмудривања, споразуми и разговори без могућих компромиса о будућности БиХ и њеног еуроатланског пута поновно су на политичкој сцени. Прича о Изборном закону могла би обиљежити ову годину, као увод у изборну 2022. Да нам слиједи политички заплет, говоре изјаве о повученим црвеним линијама.

“Да одредимо једну динамику како би испоштовали оно што смо рекли, да ћемо најдаље до краја 6. мјесеца ове године у Парламенту усвојити овај закон. То је црвена линија испод које нећемо ићи”, истиче Драган Човић, предсједник ХНС-а и ХДЗ-а БиХ.

Човић је за данас најавио састанак с представницима међународне заједнице, а у петак с Изетбеговићем, који заједно са својим партнерима, свјестан бројчане доминације, политичке ставове брани пресудама Еуропског суда у Стразбуру, али и оптужбама ХДЗ-а, дугогодишњих партнера у власти о блокади у функционирању владавине права и воље грађана.

“Позивамо ХДЗ БиХ да хитно и без одлагања деблокира процес имплементације резултата Опћих избора одржаних 2018. године на нивоу Федерације БиХ, чиме би се створиле претпоставке за снажнији ангажман на проведби свих реформских процеса у Босни и Херцеговини, па и на реформи Изборног закона. Поштивање постојећих уставних и законских одредби основ је даљег напретка Босне и Херцеговине на путу ка пуноправном чланству у Еуропској унији.”

А Човић је подршку добио и од хрватског министра вањских и еуропских послова који је поздравио преговоре о измијени Изборног закона, нагласивши да ће о томе затражити расправу у Бриселу.

“Ми и сада желимо помоћи еуроатланском путу БиХ, зато је нужна промјена Изборног закона, која ће уклонити све дискриминације”, истиче Гордан Грлић Радман, министар вањских и еуропских послова РХ.

“Хрватски народ мора имати могућност сукладно Уставу БиХ, односно Изборном закону да бира свог члана Предсједништва и 17 чланова клуба”, каже Човић.

Док СДА тражи деблокирање, ХДЗ за своје политичке захтјеве упориште види у Уставу БиХ, у пресуди Уставног суда у предмету “Љубић” и легитимном представљању, али и у споразуму потписаним са СДА. Међународна заједница, која је била свједок потписаном споразуму, по свему судећи, очекује компромис, иако је, сматра политички аналитичар Милан Ситарски, овога пута у питању и њихов кредибилитет.

“Јер се ради о испуњену споразума којем су они свједоци и гаранти, тако да се надам да ће се укључити и у овај процес, за које се такођер надам да ће за почетак почети”, наглашава Ситарски.

Дуго година су на столу разговори о овој теми. Какав нам Изборни закон треба, како помирити право појединца и права народа, је ли то могуће без Уставних промјена, зашто се на политичку сцену враћа прича о обореном травањском пакету? Слиједи ли додатни притисак међународне заједнице или ће домаћи политичари наћи компромис о будућности грађана, који чекају расплет док су црвене линије повучене.