Како патогени микроорганизми прескачу с једне врсте на другу, колико често се то дешава и које околности су потребне да би процес био успјешан, тема је специјалног издања „60 секунди о корони“. Разговарано је са ветеринаром инфектологом проф. др. Лејлом Велић, ванредним професором на Ветринарском факултету у Сарајеву.

Шта је прескакање врсте?

Прескакање врсте или “Спиловер” је процес током којег патогени микроорганизам, као што су вируси, бактерије или паразити, пређе с једне врсте на другу, као напримјер са животиње на човјека или са једне животињске врсте на другу. Овакав прелазак може довести до ширења патогена у новој популацији.

Који су то примјери прескакања патогена са животиња на људе?

Болести које су узроковане патогенима који прескачу са животиња кичмењака на људе се зову зоонозе. Већина инфективних болести код људи су заправо зоонозе и до сад је познато око двјесто зооноза. Многе од њих су већ познате: вирус еболе, вирус ХИВ-а, салмонела. Један од најпознатијих и најчешћих примјера прескакања врсте је грипа. Птице селице су примарни извор вируса грипе, а вирус може да прескочи и на друге врсте птица, на свиње и на људе. Поред птица, шишмиши су чест извор зооноза, као сто су случајеви еболе и COVID 19.

Шта мора да се деси да би патоген успјешно прескочио и изазвао инфекцију?

Патогени микроорганизми морају савладати низ препрека да би изазвали спилловер инфекцију код људи. Прије свега, пренос захтијева блиски контакт између врсте која је извор патогеног микроорганизама и новог домаћина.

Затим, пренос такођер захтијева да микроорганизам пробије баријере које би обично спријечиле прескакање, а то укључује превладавање имунолошког одговора новог домаћина. Након успјешног преноса с једне врсте на другу, микроорганизам мора успјешно да се шири међу члановима нове врсте. А шта то патоген уради да би пребродио ове баријере? Он мора да се адаптира, тј. да модификује своје кључне протеине. Он то постиже кроз низ комплексних процеса мутација.

Које су шансе да се деси прескакање врсте?

Случајеви прескакања врсте су врло ријетки, али шансе да се појаве зависе од многих фактора везаних за микроорганизам и за новог домаћина. То је случај и код зооноза.

Један од примјера може бити чест и дуготрајан контакт човјека са врстом која је извор патогеног микроорганизама, и то може да повећа шансе прескакања врсте. Други примјер може бити количина патогена којем је изложен човјек, а то такођер има утјецај на успјешност прескакања.

Другим ријечима, што је већа количина патогена који се излучује из домаћина резервоара, то су веће шансе да прескочи на човјека. Поред ова два примјера, особине човјека такођер утјечу на вјероватноћу ширења унутар нове врсте и на озбиљност инфекције. Ту се прије свега мисли на генетска, физиолошка и имунолошка својства човјека. Напримјер, слаб имунолошки одговор човјека може да повећа шансе да се инфекција деси.

Што имати на уму?

Као што смо већ споменули, основни предуслов да настане зооноза је да постоји контакт између врсте која је извор патогеног микроорганизам и човјека. Студије су показале да се у посљедњим деценијама контакт човјека са дивљим и домаћим животињама знатно повећао због масовног крчења шума и интензивног сточарства.

Такођер, неконтролисано и илегално држање егзотичних и инвазивних врста животиња које са собом могу да носе патогене микроорганизме доприноси повећању ризика од стварања зооноза. Због свега овога, научници предвиђају да ће у скорој будућности бити још пандемија сличних COVID 19. Дакле, један од начина да се избјегну зоонозе и зоонотске пандемије је да људи престану са масовним крчењем шума, да се сточарство одвија под контролисанијим увјетима, и да се регулише набавка и држање егзотичних животиња.

Подсјећамо, Босанскохерцеговачко-америчка академија умјетности и науке (БХАААС) наставила је са пројектом “60 секунди о корони”. Након два веома успјешна блока специјализираних видеа у којима су стручњаци из различитих области обрађивали теме везано за пандемију COVID 19, БХАААС је припремио нови блок од 20 видеа на којем је ангажиран велики број научника, епидемиолога, доктора, и психолога.