БХРТ је истражио како је функционирала настава на даљину у Тузланском кантону тијеком мјера узрокованих посљедицама пандемије коронавируса.

Адела Петровић је тако завршила осми разред. Говорила је о предностима и недостатцима таквог начина одржавања наставе.

“Проблем је био мањак контакта с наставницима и начинима на који нам објашњавају оно што требају”, казала је Петровић.

Селма Јатић је мајка дјетета које је завршило шести разред пратећи онлине наставу. Сматра да је то у почетку било идеално рјешење. Сада када дјеца нису у изолацији мишљења је да се требају вратити у школу с обзиром на то да је онлине настава касније показала и неке недостатке.

“Дјеца нису имала предавања наставника, заправо, тај неки комбинирани модел који се нуди на подручју Тузланског кантона, сматрам да је идеалан, јер ће ученици у школи одслушати предавања, а за вријеме онлине наставе моћи понављати градиво и радити задаћу.

Истраживање друштва педагога и друштва психолога показало је подијељење ставове по овом питању. Сматрају да је онлине настава била здравствено сигурнија и да је показала већу информатичку писменост подигло на већи ниво.

Селма Тепарић из друштва педагога и психолога Тузланског кантона каже да су дјеца од петог разреда и старија била усмјерена на један нови начин усвајања знања који прије короне није толико практициран.

Као један од недостатака у истраживању је наведена немогућност праћења за све ученике.

“Оно што је била предност јест један ступања флексибилности па су људи који због којег год техничког фактора нису пратили наставу, имали су један модел за праћење”, казала је Тепарић.

Ресорни министар Елмир Тукић је казао како је све више и више ученика имало могућност праћења наставе како се ситуација развијала.

Резултати друштва педагога и психолога бит ће кориштени у смјерницама за даље одвијање наставе. Најбоље рјешење у ресорном министарству сматрају наставу у клупама.