Ускрсна света миса коју је предславио врхбосански надбискуп кардинал Винко Пуљић одржана је у катедрали Срца Исусова у Сарајеву.

Кардинал Пуљић је у проповједи казао да славимо отајство ослобођења, отајство живота, отајство побједе над смрћу, отајство које даје смисао живота, смисао патње.

Зато, додао је он, ми људи гледамо на свој живот исто као један пролазак, пролажење, од датума зачећа па до корака преласка из времена у вјечност.

То је наш пролазак и у том нашем проласку желимо доживјети оно што славимо, побједу добра над злом, побједу живота над смрћу и доживјети управо да сваки криж има смисао управо у Исусовој патњи, у Исусовој смрти, у Исусовом ускрснућу – навео је кардинал Пуљић.

Додао је да треба стварати синтезу вјере и разума, вјере и културе, вјере и живота.

Ми данас видимо да се намеће култура смрти, доносе се закони да се смије убијати, доноси се гласовање да се смије ратовати, доносе се одлуке да се смије оружије производити које убија… Све то на свој начин је култура смрти, а човјек је створен за живот и Бог га је створио и дао му дар живота – казао је кардинал Пуљић.

На жалост, додао је он, човјек не зна то вредновати.

Зато желимо, истакнуо је он, управо у овом Ускрсу препознати достојанство живота, достојанство културе живота, уградити у друштво, у међуљудске односе, у све напоре културу живота, живот прихватити и живот чувати, живот збрињавати и заузимати се.

Зато у овој пандемији, која ствара напетост из страха, нећемо страховати само пред смрћу, него ћемо се заузе у борби против онога што убија живот. Зато треба одати признање свима који се боре за животе људи, почевши од медицинског особља, до свих других структура које се боре да људски живот буде достојанствен – ријечи су кардинала Пуљића.

По његовим ријечима, сваки човјек чезне за љубављу, „али изгубили смо вредновање живота, а нема живота без даривања и жртвовања, почевши од самих нас“.

Дошли смо на овај свијет кроз жртве наших родитеља и одгајани смо кроз жртве оних који су се заузимали да нас одгајају. Зато морамо и сами одгајати ту културу живота, спремност даривања и на неки начин заузимања, жртвовања. На жалост, себичност и мржња и сви други корјени зла служе култури смрти – казао је кардинал Пуљић.

Зато, истакнуо је он, желимо данас кроз славље Ускрса, препознати то као дан живота, земаљског и вјечног, „јер Крист нам је донио то свјетло да нам просвијетли“.

Смрт нема задњу ријеч. Он је ускрснуо и ‘тко мене благује, живјет ће увијек’. Дакле, ми живимо с Кристом на земљи, с Кристом ћемо закорачити у вјечност. Зато је потребно кроз славље Ускрса утврдит се у тој вјери, утврдити се у томе што чинити да Ускрс буде видљив, да свједочимо њега живога, њега ускрслога, који је побиједио и осмислио све наше путовање. Зато нека он просвијетли, прво наше срце, нашу памет, просвијетли цијело друштво, посебно оне који служе култури смрти, да се окрену према добру – поручио је кардинал Пуљић.