Католици широм свијета данас славе Ускрс, најстарији и највећи кршћански благдан којим се обиљежава дан ускрснућа Исуса Криста.

Ускрс има вишеструки значај, поред основног – побједе над смрћу, он је и нада за живот будућега вијека и основа за поновни Кристов долазак када ће Син Божији коначно уништити Сотону – извор зла, гријеха и смрти.

Ускршња миса у Бијељини

Ускрс у Бањалуци

Ускршњу мису у Катедрали светог Бонавентуре у Бањалуци предводио је бискуп бањалучки, монсињор Фрањо Комарица. Честитајући Ускрс поручио је да се у актуелној пандмији која угрожава људско тијело треба трудити да нас не зарази пандемија друге врсте, да не почнемо сумњати у божије постојање, опстојност и божију љубав према нама.

Ускрс је благдан свих благдана и доказ побједе живота над смрти, поручио је Комарица.

Тузла: Ускршња миса у Фрањевачком самостану

Ускрсна миса у Фрањевачком самостану Светих Петра и Павла у Тузли одржана је уз поштивање свих епидемиолошкх мјера.

Гвардијан Жељко Николић је у својој честитци казао да је пандемија узрокована корона вирусом испразнила вјерске објекте, удаљила људе једне од других, али то нема утицаја на смисао Ускрса.

Вјерницима поручује да је од пресудне важности пружање помоћи онима којима је потребна у овим временима.

О ускрсу

Ноћ уочи ускрсне недјеље слави се Вазмено бдијење, а многи сматрају како је то најбогатији литургијски обред у Цркви.

Обиљежавању Ускрса претходе дани Велике седмице па се Црква на Велики четвртак сјећа Исусове посљедње вечере, што је уједно и спомендан установљења еухаристије и свећеничкога реда. Велики петак је спомендан Исусове муке и смрти. Тај дан се не служе мисе него обиљежава Мука Господња. Велика субота је дан Кристова отпочинка у гробу и други дан Вазменога тродневља па тај дан увечер Црква почиње вазмено бдијење.

Уз Ускрс, најважнији кршћански благдан, везани су многи народни обичаји, међу којима је фарбање ускрсних јаја, као и благослов ускрсних јела.