Глобалне емисије угљен-диоксида које потичу од кориштења енергије ове године биљеже повећање од готово пет одсто, што је знак да економски опоравак од ковида 19 “може бити све само не одржив за климу”, упозорава Међународна агенција за енергетику /ИЕА/.

Глобални енергетски извјештај за 2021. предвиђа да ће емисије угљен-диоксида порасти на 33 милијарде тона, што је више за 1,5 милијарди тона у односу на прошлу годину.

Овогодишњи раст ће, вјероватно, бити подстакнут поновним “процватом” кориштења угља у сектору електроенергетике, за који се предвиђа да ће се бити посебно снажан у Азији.

Овај извјештај би требао да подстакне владе да почну да дјелују по питању климатских промјена.

Прошле године, када је потрошња енергије смањена због пандемије, емисије угљен-диоксида повезане са кориштењем енергије пале су 5,8 одсто на 31,5 милијарди тона након што су у 2019. износиле рекордних 33,4 милијарде тона.

У годишњем извјештају ИЕА анализирани су најновији подаци земаља широм свијета, економски трендови раста и нови енергетски пројекти који би се требали појавити онлајн.

Глобална потражња за енергијом требала би у 2021. да нарасте за 4,6 одсто, највише захваљујући потребама земаља у развоју, што би могло довести до нивоа изнад оног у 2019. години.

Потражња за свим фосилним горивима је на путу раста у овој години, с тим да би и угаљ и гас требали да достигну ниво виши од 2019.

Очекивани раст потрошње угља премашује кориштење обновљивих извора енергије за готово 60 одсто упркос убрзању потражње за соларном енергијом, енергијом вјетра и воде.

Више од 80 одсто предвиђеног раста у потражњи угља у овој години очекује се из Азије, предвођене Кином.

Потрошња угља у САД и ЕУ такође је на путу раста, али ће остати знатно испод нива прије пандемије, процјењује ИЕА.