Члан Предсједништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић говорио је о 25. годишњици потписивања Опћег оквирног Споразума за мир у Босни и Херцеговини и постдејтонској фази у изградњи БиХ, која се све чешће помиње у међународним дипломатским али и домаћим политичким круговима.

Говорећи о самом значају Дејтонског споразума, Комшић истиче да је Дејтон само дјеломично испунио интегрирајућу улогу, али да су мир и државни оквир очувани као прворазредни приоритети, саопћено је из Уреда члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића.

Комшић истиче да је потписивањем Дејтонског споразума заустављена агресија сусједних држава на БиХ, која је утврђена у више пресуда међународних судова, а на концу заустављено је и чињење геноцида у БиХ.

-Када се остави по страни то колико је тај Споразум био праведан, ипак са ове временске дистанце може се рећи да је дејтонски механизам једним дијелом дао допринос у интеграцији државе, нарочито у првој фази, односно првој деценији дејтонског уставног поретка, када се уз јаче присуство савезника БиХ из међународне заједнице, успјело рехабилитирати државне институције, гдје бих нарочито истакао реформу сигурносног и одбранбеног сектора у БиХ. Са те стране Дејтон јесте, понављан једним дијелом, испунио своју интегрирајућу улогу, и самим тиме онемогућио покушаје евентуалног сепаратизма и произвођења насиља. Мир је очуван а постоји и стабилан државни оквир, што и јесте био приоритет у прворазредног значаја – казао је Комшић.

Коментирајући све израженије оцјене које долазе од стране међународних званичника о Дејтону који није вјечна категорија, Комшић наглашава важност пресуда Европског суда за људска права.

-Мишљења сам да су пресуде Европског суда за људска права у више случајева, свима јасно дале дознања зашто Дејтон није и не може бити вјечна категорија. Напросто у свим тим пресудама утврђена је уставна дискриминација, при чему је евидентно да тренутни уставно-правни поредак не гарантира једнакоправност свих грађана, а једнакоправност свих грађана темељ је модерног и цивилизираног свијета. У више пресуда Европског суда за људска права јасно је утврђено да постојећи етничко – конститутивни модел није у складу са европском правном стечевином и европском праксом, те да га се кроз провођење тих пресуда и кроз увођење једнакоправности свих грађана мора превазићи. Стога, када говоримо о некој новој фази у изградњи Босне и Херцеговине као државе једнакоправних грађана и народа, једноставно не можемо говорити о било чему другом него о уређењу Босне и Херцеговине као грађанске државе. Постдејтонска фаза нормалне и стабилне БиХ може бити само њена грађанска фаза- наглашава Комшић.

Комшић додаје како је увјерен да би грађанско уређење БиХ значило и стабилније институције државе.

-Постојеће уређење које више нагиње етничком концепту јесте плодно тло за све могуће блокаде државих институција, што се нарочито види у области правосуђа. Немогуће је успоставити владавину права у једној држави ако се водећи људи у правосуђу бирају по етничком или још горе етничко-партијском принципу. Док се такав принцип не потисне, остати ћемо жртве корупције и свих могућих облика непотизма – навео је.

Говорећи о томе колико је уређење БиХ на грађанском принципу реално и могуће, Комшић истиче да се прије свега на унутарњем плану о томе мора успоставити консензус.

-У теорији све је на нашој страни, почев од релевантних пресуда међународних судова, међутим, ако ми у Босни и Херцеговини од тога концепта одустанемо, правећи труле компромисе са етничким концептом, примјера ради у области изборног законодавства, онда нам и најидеалније међународне околности неће бити од користи. Морамо прије свега одредити оно што је минимални консензус међу нама који смо за државу Босну и Херцеговину, а минимални консензус, по мом мишљењу јесте залагање за једнаку а не неједнаку вриједност гласа грађана, на што позивају они који се противе провођењу пресуда Европског суда па у коначници и грађанској држави. Грађанска држава није сан, она је могућност, уколико око ње будемо имали ту врсту консензуса. У томе случају мање ће бити важно шта на то кажу из Београда или Загреба, а више шта кажу из Брисела и Вашингтона, који јесу за грађански концепт, али се прије свега ми сами за њега морамо изборити – закључио је Комшић.