Међународна рејтинг агенција Стандард анд Поор`с потврдила је кредитни рејтинг БиХ “Б” са стабилним изгледима, саопштено је из Централне банке БиХ.

Аналитичари ове агенције истичу да се стабилни изгледи заснивају на процјени равнотеже између фискалних и екстерних ризика повезаних са ефектима пандемије коронавируса на економију БиХ с једне стране, а са друге, спровођење структурних реформи и очекивања снажнијег економског раста у средњорочном периоду.

Рејтинг агенција констатује да су девизне резерве Централне банке БиХ у прошлој години порасле за 10 одсто у бруто номиналном износу у односу на 2019. годину, да се банкарски систем у земљи добро носио са утицајима пандемије, те да су домаћи депозити током 2020. године расли, а да није уочена конверзија штедних депозита из домаће валуте КМ у страну валуту.

Аналитичари наводе да је прошле године забиљежен мањи пад економских активности него што се претходно предвиђало, с тим да је индустријска производња у децембру 2020. године већа за 2,8 одсто у односу на исти мјесец претходне године.

Процјењује се да пад економских активности у поређењу са 2019. годину износи 4,8 одсто, док се раније предвиђало шест одсто, те да се очекује у овој години раст бруто домаћег производа /БДП/ од 2,5 одсто, с тим да се не очекује да ће се БДП БиХ прије наредне године вратити на ниво из 2019.

“Сложена институционална организација у БиХ често подразумијева компликоване, неправовремене и некоординисане одговоре на пандемију. Као посљедица тога, процес имунизације се одвија успорено што би се могло пресудно одразити на очекивани економски опоравак. Очекује се да ће нето дуг опште владе БиХ порасти на 31 одсто БДП-а на крају ове године, што се и даље сматра умјереним дугом за земље у развоју”, истичу из Агенције.

Према наводима аналитичара ове рејтинг агенције, кредитни рејтинг БиХ може бити повећан уколико се домаћа политичка дискусија и активности више оријентишу на промоцију економског раста и структурних реформи, уз већи ниво сагласности и мање конфронтација.

Програм са Међународним монетарним фондом значајно би допринио у том смислу, наводе аналитичари и додају да би снажнији економски раст од предвиђеног, такође, допринио повећању кредитног рејтинга.

С друге стране, аналитичари наводе да до смањења кредитног рејтинга може доћи уколико економски и буџетски трошкови пандемије буду већи него што се тренутно предвиђа и ако “у хипотетичком сценарију, стабилност домаћег финансијског система знатно ослаби у случају дуготрајног погоршања квалитета активе и конверзије депозита у девизна средства”.