Њемачка ће почетком идуће године донијети нови закон који би требао олакшати увоз квалифицираних радника ван Европске уније, најавила је у суботу њемачка канцеларка Ангела Меркел и упозорила на “очајничку” потребу привреде за радницима.

Закон о усељавању квалифициране радне снаге ступит ће на снагу 1. марта 2020. године и циљ му је отворити пут радницима ван ЕУ-а да дођу и остану живјети у Нјемачкој, преноси Хина.

Према посљедњим процјенама, у Њемачкој је тренутно непопуњено 1,3 милиона радних мјеста.

У економски најјачој чланици ЕУ-а ради више од два милиона грађана из неке од земаља Уније.

“Али, то није довољно и зато морамо потражити квалифициране раднике ван ЕУ-а”, рекла је канцеларка.

“Без довољно стручњака ниједна економија не може преживјети”, упозорила је Меркел у редовитој видеопоруци суботом, коју је потпуно посветила новом закону.

Истакнула је како се потреба за стручњацима из иностранства не односи само на академски образоване раднике, него и на струковна занимања.

“Ми тренутно имамо бројне обртнике и подузећа која су у очајничкој потрази за квалифицираном радном снагом”, истакнула је Меркел.

“Ако се политичари не побрину за довољно стручњака, компаније и подузетници напустит ће Њемачку, а то је нешто што не желимо”, упозорила је.

Ради задовољавања потреба привреде са стручњацима, влада посеже за три стратегије.

Прва се односи на потпуно искориштавање капацитета домаћег тржишта рада, друга на појачани увоз стручњака из ЕУ-а, а трећа на усељавање стручне радне снаге ван Уније.

У понедјељак ће бити одржан ванредни састанак на којем би представници владе, синдиката и послодаваца требали договорити како новим законом привући што више стручњака ван ЕУ-а.

Закон о усељавању стручне радне снаге омогућава и усељавање у сврху стручног образовања у Њемачкој.

Меркел је најавила убрзано издавање радних виза за стручњаке који стекну увјете усељавања.

У Нјемачкој је од почетка 2016. године на снази такозвано Правило о усељавању са западног Балкана, које није ограничено само на квалифициране, него се односи и на неквалифициране раднике.

Досадашња пракса је показала да је највећи проблем издавање радних виза, јер се на састанке у њемачким амбасадама у земљама попут Србије или Босне и Херцеговине чека и више од годину дана.