Широм свијета, данас се обиљежава 3. децембар – Међународни дан особа с инвалидитетом. Тема овогодишњег обиљежавања је “Изградити боље: према свијету са укључивости инвалидитета, приступачном и одрживом након Цовид-19”.

Према подацима Свјетске здравствене организације, више од милијарду људи има неки облик инвалидитета и тај број се стално повећава.

Особе с инвалидитетом суочавају се са сиромаштвом, неадекватним приступом образовном систему и здравственој заштити, проблемима у запошљавању, али и физичким баријерама у простору.

Пандемија вируса корона додатно је погоршала њихов положај.

Проблем образовања изражен у вријеме епидемије коронавируса

Удруга родитеља и дјеце с посебним потребама “Ведри осмијех” у Мостару, организирала је Дан отворених врата на којем су изложени радови чланова ове удруге.

“Унаточ епидемији нисмо хтјели одустати од обиљежавања 3. просинца па смо организирали нешто као Дан отворених врата. Грађани могу посјетити штанд с рукотворинама чланова удруге. У мјесец дана ово је већ треће показивање рукотворина, сваки пут се ради о различитим радовима. Жеља нам је подијелити са суграђанима нашу свакодневницу”, казала је предсједница Удруге родитеља и дјеце с посебним потребама “Ведри осмијех” Данијела Кегељ.

Подсјетила је како је овогодишњи слоган Међународног дана особа с инвалидитетом “Погледај, успркос корони, ја то могу!”, а у оквиру активности везаних за тај дан Удруга “Ведри осмјех”, као један од партнера еуропског пројекта СОЦИЕТИЕС, проводи кампању “Заштитимо особе с инвалидитетом тијеком пандемије Цовид-19”.

У оквиру тог пројекта рађено је истраживање у регији у којем је судјеловало 266 организација које раде с особама с инвалидитетом, те је евидентирано да је чак 106 организација цивилног друштва потпуно престало с радом у вријеме епидемије.

“Дошло је и до губитка квалифицираног особља, смањења услуга за најугроженије категорије, смањења различитих видова социјалне заштите. Снага једне заједнице се огледа и у томе какви смо у кризи према најслабијима, а ево видљиво је да смо опћенито слаби па је онда лако закључити како је особама с инвалидитетом, који су дефинитивно међу најрањивијима”, истакнула је Кегељ.

Један од великих проблема с којима се особе с инвалидитетом сусрећу је проблем образовања, а то је посебице изражено у вријеме епидемије.

“Свједоци смо да се и дјеца без потешкоћа тешко сналазе, а можете мислити како је особама с инвалидитетом. Али, ни ту не смијемо стављати све у исти кош. Као и увијек, неки се наставници труде више, неки мање. Већина обитељи особа с инвалидитетом живи на рубу сиромаштва те због тога, као и због самог инвалидитета тешко се могу служити модерним технологијама”, појаснила је Кегељ.

Удруга “Ведри осмјех” скрби за више од 30 особа. Финанцира се кроз чланарине, пројекте и продају властитих рукотворина, а већ неко вријеме прима и помоћ Града Мостара.

“Пандемија коронавируса итекако утјече на рад наше удруге. Јако је тешко јер се потреба за нашим услугама повећала. Чланови удруге који су били по неким другим установама и институцијама, сада имају потребу за дневним боравком у Удрузи, а потребна је и додатна психолошка потпора цијелим обитељима”, казала је Кегељ.

Она је упозорила како је бх. друштво још далеко од тога да прихвати особе с инвалидитетом као равноправне чланове.

“Прихваћање особа с инвалидитетом веће је него раније, али је статус у друштвеном смислу још увијек дискриминирајући. Потребно је изградити сустав у којему ће те особе моћи остварити своја права од којих многа и данас постоје само на папиру. Потребно је потицати њихове могућности, а не наглашавати оно што не могу. Особама с инвалидитетом не требају самилосни, пригодни остаци, већ равноправан и достојанствен живот”, закључила је Кегељ.

Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених народа 47/3 1992. године, 3. децембар је проглашен за Међународни дан особа са инвалидитетом и има за циљ да промовише разумијевање проблема инвалидитета у широј друштвеној заједници, унаприједи приступачност окружења за особе с инвалидитетом и отклони информационо-комуникацијске баријере.