Поводом додјеле Нобелове награде за књижевност за 2019. годину аустријском књижевнику Петеру Хандкеу, испред Амбасаде Шведске у Сарајеву, и данас је одржано мирно окупљање у организацији Удружења жртава и свједока геноцида.

Овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност, аустријски књижевник Петер Хандке, осим по својим књижевним достигнућима, у јавности је познат и по контроверзним ставовима о дешавањима на овим просторима, односно по томе што је негирао геноцид у Сребреници и позвао на одбрану Слободана Милошевића, бившег предсједника Србије и Савезне Републике Југославије те хашког оптуженика за ратне злочине.

Мајке Сребренице данас су испред Амбасаде носиле и транспаренте на којима је писало “Награда Петеру Хандкеу је награда Слободану Милошевићу”, “Негирање геноцида је посљедња фаза геноцида”…

Преживјеле жртве и свједоци ратних злочина у Босни и Херцеговини упутиле су крајем октобра писмо Нобеловом комитету за књижевност у којем су изразили протест и најдубље разочарење због одлуке да се Нобелова награда за књижевност за 2019. годину додијели аустријском књижевнику Петеру Хандкеу. У писму су навели да су тиме дубоко увријеђене жртве геноцида, преживјели логораши, жртве силовања и тортура.

Удружење жртава и свједока геноцида у сарадњи с Удружењем “Покрет Мајке енклаве Сребреница и Жепа” и седам удружења жртава рата с подручја Босне и Херцеговине у заједничком писму подсјетили су на злочине које су у периоду од 1992. до 1995. на простору БиХ починили они које добитник Нобелове награде подржава.

Предсједник Удружења жртава и свједока геноцида Мурат Тахировић за 10. децембар најавио је велико окупљање у Штокхолму.

“Настављамо с протестима све до 10. децембра када ће бити додијељене награде у Штокхолму. Тада ћемо се окупити у Шведској, на дан додјеле, и опет указати на чињеницу да особа која негира геноцид у Сребреници, која велича ратне злочинце на челу са Слободаном Милошевићем, не може бити добитник Нобелове награде”, појаснио је Тахировић.

Сматрају да Нобелов комитет и краљ и краљица требају интервенисати, односно спријечити додјелу награда.

“Ово је борба жртава и борба пријатеља жртава”, поручио је Тахировић.

Мунира Субашић, предсједница удружења Покрет “Мајке енклава Сребреница и Жепа”, казала је да ће 10. децембра бити у Шведској.

“Нисмо могле шутити, јер би то значило одобравање. Подигле смо свој глас, међутим, свијет је неправедан према нама. Порука је да на овим просторима није прорадила свијест и да нема повјерења међу људима, а ако нема повјерења нема ни помирења. Ми се враћамо у ’92.”, рекла је Субашић.

Када Хотић, из Удружења “Мајке енклава Сребреница и Жепа”, сматра да је неприхватљиво да Хандке буде добитник Нобелове награде.

“Борит ћемо се да то спријечимо или барем изнесемо своје мишљење. Па ако не побиједимо барем смо се борили. Цијело вријеме причамо истину и тражимо правду”, поручила је Хотић.

Хандке је котроверзу изазвао почетком 1996. године након објављивања дјела “Једно зимско путовање ка ријекама Дунаву, Сави, Морави и Дрини или правда за Србију”. Како су медији пренијели, Хандке тврди да у том дјелу користи софистициранији избор ријечи за приказ догађања него што се по њему догађало опћенито у медијима.

Британски “Гардијан” је у априлу 1999. године објавио чланак “Устаните ако подржавате Србе”, у којем пише о Хандкеовим ставовима о дешавањима у бившој Југославији и рату у Босни и Херцеговини.

Он је у марту 2004. године заједно с канадским писцем Робертом Диксоном потписао апел који позива на одбрану Слободана Милошевића, а исте године је бившег србијанског предсједника посјетио у затвору у Хагу.

Аустријски књижевник проглашен је добитником Нобелове награде за књижевност за 2019. годину због, како је наведено у образложењу Шведске академије “језичке иновативности кроз писану ријеч која описује људску маргинализацију и уникатност живљења”.