Моја највећа порука јесте да будемо храбри и одлучни у у борби против велике короне, великог изазова. Ово је тешко вријеме када се човјечанство суочило са невјероватном болешћу, са невјероватним непријатељем и ми морамо бити храбри и одлучни. Не смијемо се уплашити, каже Његово високо преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом у интервјуу за БХРТ.

Митрополит Хризостом је свим вјерницима који славе Христово риођење честитао Божић и зажелио сретан и благословен Божић, и нову годину са радосним поздравом “Мир Божији, Христос се роди”.

Што се тиче Божића, каже митрополит Хризостом, Божић је као празник потпуно јасан и дефинисан- то је празник рођења господа Христа у Витлејему прије више од 2.000 година, који се родио управо тамо где је по пророцима Старога завјета требало да се роди, по пророку Исаији, да би био спаситељ и искупитељ свијета.

“Ми православни хришћани смо у свим временима славили Божић и тако ћемо га славити и ове године у мало тежим и сложенијим условима пандемије. Али, никада нисмо прекидали слављење Божића. Оно што посебно радује је чињеница да сје и поред свих невоља и недаћа кроз историју срп ски праославни народ је одолијевао,али никада није престао славити своје велике празнике, као што је Божић, као што је Васкрс. Тако ће бити и ове године “,каже митрополит Хризостом.

Додаје како је пандемија донијела мно го нерсреће свим народима на свијету , али да своје празнике и обичаје морају прилагодити датом тренутку, нормално, поштујући све оно што је суштински битно за Христово рођење.

“Нећемо као некада у нека срећна и боља времена када је све било добро и здраво и весело , нећемо на на такав начин славити . Ми ћемо славити на начин како је прикладан стандарду ове пандемије који је одређен од стручњака- епидемиолога. Тако ћемо се и ми понашати.”

Порука коју митропилит Хризостом шаље за овај најрадоснији хришћански празник је:

” Моја највећа порука јесте да будемо храбри и одлучни у борби против велике короне, великог изазова. Ово је тешко вријеме када се чов јечанство суочило са невјероватном болешћу, са највероватним непријатељем и ми морамо бити храбри и одлучни. Не смијемо се уплашити. Највећи непријатељ човјеков није корона него страх.Страх од короне, који се намеће уз ову пандемију коронавируса”, каже митрополит Хризостом.

Додао како сви треба, уз своју вјеру, наду у Бо га и поштовање свих прописа и стандарда да чувамо једни друге а прије свега да чувамо сами себе и ц другог од нас самих, да се прослави Божић на најбољи начин и да се чувамо.

“Не можемо рећи Бог ће нас чувати него и ми морамо сами себе да чувамо, колико можемо, колико нам је Бог дао могућност, а дао нам је много тога да можемо да се чувамо.

О томе да ли има ишта добро што је пандемија донијела,те да ли смо се због пандемије вишер окренули породици, митрополит каже:

Ова пандемија нам је донијела потпуно уништење свијета. Са економског аспекта, пандемија је уништила човјечанство. Замислите колико је свијет изгубио за годину дана. То ми чак не можемо ни да претпоставимо које ће посљедице бити од ове пандемије за наредне године. Човјечанство је потпуно понижено овом болешћу, тако да ја не бих волио да кажем да е пандемија било шта добро дала човјечанству. Напротив. То је једно заваравање самих себе. Не можемо рећи да је сада због пандемије породични живот бољи него што је био. Увијек су добри домаћини добри људи.

Рекао је да корона ништа добро није донијела ни породицама, јер су многе породице , на жалост, уцвиљене, ожалошћене , , тужне, јер нису могле чак и да испрате своје најмилије на онај свијет.

Митрополит Хризостом је рекао како је његово искуство са коронавирусом, који је добио , добро и да се брзо опоравио. Додао је како је заражен 20. новембра када је патријарх Иринеј преминуо, те да за њега није било могућности да не буде заражен, зато што је био у самом жаришту пандемије и короне у Београду.

О односу Цркве према пандемији , Хризостом каже да можда у Српској православној цркви нису озбиљно схватили коронавирус, те да су га потцијенили:

“Зато смо платили високу цијену. Ми смо једина црква која је изгубила поглавара до сада. Изгубили смо и митрополита Амфилохија и владику Милутина и десетине свештеника, монаха и минахиња. Корона је била за нас непознаница. Мислили смо да је то обична грипа и да ће лако да прође. Међутим, тек када се десило са владиком Милутином ваљевским, када је он први од епископа преминуо, онда смо схватили да е то опасан непријатељ, који ј ће се осветити нам због потцјењивања цијеле те ситуације , каже митрополит Хризостом.

О функционирању СПЦ од тренутка упокојења патријарха Иринеја, митрополит Хризостом каже како је ријеч о организованој цркви, која има устав, своје законе и предвиђене све опције:

“Тако и сада фуинкционишемо, управо саборски, синодално , онако како је законом и предвиђено. Патријарх је изненада и неочекивано преминуо. Ми и даље настављамо исто као што смо радили и за вријеме патријарха. Редовни послови се обављају преко Синода, преко патријаршијског Управног одбора и других наших институција које постоје организовано у нашој патријаршији. Тако да смо ми добро организована црква. “, каже митрополит Хризостом.

О избору новог патријарха на Сабору од 18. фебруара, митрополит Хризостом каже да је према Уставу СПЦ-а, заказан Изборни сабор за 18. фебруар , јер за три мјесеца од упокојења патријарха треба да се закаже Сабор и изабере новог патријарха. Како је патријарх преминуо 20. новембра, извборни Сабор је заказан18 фебруара. На изборном сабору учествују сви епархијски архијереји и викари. То су помоћни архијереји и епископи који помажу као што је патријарх имао два викара. Ти епископи бирају новог поглавара.

“Сваки епископ који је био на епархији 10 година има право да буде биран за патријарха и сви су кандидати. На Сабору од свих тих епископа, тројицу бирамо директниом гласањем, именом гласамо, али тајно , нормално, гласамо за тројицу. И сваки епископ бира три кандидата. Кад се саберу гласови , свако може да буде кандидат ко пређе 50 посто и више гласова. Од те тројице који прођу 50 и више гласова, њих стављамо у посебне коверте које стављамо у Јеванђеље и од те тројице један од монаха извући ће име будућег патријарха. То је тај апостолски принцип гласања, каже митрополит Хризостом.

“Ми смо као људи казали ево хоћемо ову тројицу а онда богу кажемо, ево господе ти сад покажи који је по твојој вољи јер ти познајеш срца све тројице њих, па ти покажи која је твоја воља, тако да крајњу вољу за избор патријарха остављамо Богу”, каже митрополиит Хризостом.

Додаје како је то добра пракса, јер постоји и људски фактор а на крају се све предаје Богу да одлучи ко ће бити. Додао ј екако је важно да Сабор започиње 18. фебруара, те да се неће затворити док се не изабере нови патријарх.