Масачусетски технолошки институт (МИТ) развио је стратегију вакцинације путем удисаја.

Ријеч је о методи која може створити “војску” Т-ћелија, које спремно чекају “уљезе” на површини слузнице, омогућавајући тако имунитету да брзо реагује на вирусну инфекцију.

Многи вируси заразе своје домаћине преко слузнице у тијелу, попут оне у систему органа за дисање.

Научници са МИТ-а показали су на примјеру слузнице плућа мишева да могу покренути јаку меморијску реакцију Т-ћелија, дајући им вакцину која се веже за протеин који се природно налази у слузници.

На тај начин може се помоћи при распоређивању вакцине по слузницама.

Научници објашњавају да су се специфично концентрисали на реакцију Т-ћелија, која би била корисна против вируса или тумора.

“Идеја је била да искористимо протеин албумин у облику тројанског коња како бисмо раширили вакцину по цијелој слузници”, каже професор Дарел Ирвин, један од аутора студије.

Осим што на тај начин могу да заштите плућа од вирусне инфекције, такав тип вакцине која се удише могао би се користити и за лијечење метастазе рака на плућима или чак за спречавање његовог настанка, тврде аутори студије, која је објављена у научном часопису “Сајенс имунолоџи”.

Већина вакцина које се тренутно користе убризгава се у мишићно ткиво, али се већина вирусних инфекција догађа на слузницама плућа и горњег дијела респираторног тракта, те слузницама репродуктивног или дигестивног тракта.

“Стварање снажне линије одбране на тим мјестима могло би помоћи тијелу у одбрани од инфекција на ефикаснији начин”, истиче Ирвин.

Сада постоји одобрена “назална вакцина” против грипа и орална за трбушни тифус, али обје се састоје од живих, ослабљених вируса, који лакше могу пробити опну слузнице.

Научници су примијенили директно удисање, те открили да такав начин уношења вакцине у организам производи 25 пута више меморијских Т-ћелија у плућима мишева.