Комесарка Вијећа Европе за људска права Дуња Мијатовић упутила је предсједавајућем Заступничког дома парламента Федерације БиХ Мирсаду Заимовићу допис поводом најављене тематске сједнице тог Дома, на којој ће бити разматрано стање у Заводу у Пазарићу.

Мијатовић је том приликом позвала заступнике да тематску сједницу искористе за разматрање питања деинституционализације дјеце с инвалидитетом, те да израде конкретне приједлоге с циљем напретка по овом питању.

Подсјећамо, сједница је најављена након што је заступница Сабина Ћудић објавила фотографије и снимке на којима се види како су дјеца, штићеници Завода, везани за намјештај и радијаторе.

Допис преносимо у цијелости:

“Добила сам информацију да ће Заступнички дом Парламента Федерације БиХ дана 4. 12. 2019. године одржати тематску сједницу о ситуацији неколико установа социјалног старања, уључујући Јавну установу “Завод за збрињавање ментално инвалидне дјеце и омладине Пазарић”. Вјерујем да ће та сједница представљати прилику за пријеко потребну ширу дискусију о људским правима дјеце с инвалидитетом у Федерацији БиХ, с посебним освртом на деинституционализацију. У том контексту бих жељела с Вама подијелити моје ставове о овом питању.

Босна и Херцеговина има обавезу да осигура заштиту и поштивање људских права особа с инвалидитетом, укључујући дјецу. Као потписница Конвенције Уједињених нација о правима особа с инвалидитетом (ЦПРД), нарочито мора осигурати да дјеца с инвалидитетом уживају иста права у погледу породичног живота, те у том смислу мора пружити услуге и подршку дјеци с инвалидитетом и њиховим породицама. Кад најближа породица није у могућности да се брине о дјетету с инвалидитетом, морају се подузети сви напори да се унутар шире породице осигура алтернативна њега, а ако то није могуће, да се то уради унутар заједнице, у породичном окружењу.

Упркос овим правним обавезама, институционализација дјеце у Босни и Херцеговини и даље постоји. Није израђена никаква свеобухватна стратегија деинституционализације, без обзира на позиве властима које су у том смислу упутили Европски комитет за спречавање мучења и нечовјечног или понижавајућег поступања или кажњавања (ЦПТ) и Комитет Уједињених нација за права особа с инвалидитетом. Особе с инвалидитетом у Босни и Херцеговини, укључујући дјецу, и даље су једна од најрањивијих категорија у друштву и жртве су дискриминације у бројним аспектима свакодневног живота.

Брине ме то што се дјеца с инвалидитетом и даље смјештају у установе за социјално збрињавање широм БиХ, јер не постоји адекватна подршка за породице која би им омогућила да дјецу одгајају код куће, као ни услови неопходни за боље уклапање породичног и професионалног живота. Смјештај дјеце с инвалидитетом у установе често је почетак цјеложивотног боравка у установама, јер се тиме дјеци онемогућава да стекну свакодневне вјештине потребне за живот у заједници. То је нешто што мора бити саставни дио генералне стратегије деинституционализације особа с инвалидитетом. Нажалост, ресурси се и даље улажу у реновирање или проширивање постојећих установа, умјесто за пружање подршке породицама, како је то и наведено у извјештају Комитета Уједињених нација о правима особа с инвалидитетом о Босни и Херцеговини из 2017. године. Институционализирана дјеца с инвалидитетом су изолирана од друштва и изложена ризику од насиља и злостављања. Ти ризици и разорни ефекти институционализације на животе и добробит дјеце с инвалидитетом илустрирани су случајевима физичког и психолошког злостављања дјеце у Заводу Пазарић.

У свјетлу наведеног, потичем Заступнички дом Федерације БиХ да тематску сједницу планирану за 4. 12. 2019. искористи за разматрање генералног питања деинституционализације дјеце с инвалидитетом, те да изради конкретне приједлоге с циљем напретка по овом питању. Приложени текстови, Комесаров Тематски документ о праву особа с инвалидитетом да живе самостално и да буду укључене у заједницу, те Препорука Комитета министара Вијећа Европе државама чланицама ЦМ/Рец(2010)2 о деинституционализацији дјеце с инвалидитетом и њиховом животу у заједници, могу Заступничком дому у том смислу понудити нека корисна усмјерења.

И на крају, али ни у ком случају најмање битно, са забринутошћу примјећујем непријатељске ставове и јавне позиве на кривично гоњење парламентарке која је објавила информације и видеоматеријале о поступању с дјецом у Пазарићу, као и “звиждача” који су те материјале подијелили с поменутом парламентарком, а које су изнијели неки политичари. У том контексту бих Вам жељела скренути пажњу на Препоруку Комитета министара Вијећа Европе ЦМ/Рец(2014)7 (у прилогу) у којој се наводи да особе које пријаве или обзнане информације о пријетњи или штети по јавни интерес (“звиждачи”) могу дати допринос у јачању траспарентности и демократске одговорности. Узбуњивање ове врсте представља један од темељних аспеката слободе изражавања и слободе савјести, те је битно у борби против корупције и разотркивања тешких злоупотреба у јавном и приватном сектору. Охрабрујем Заступнички дом да пошаље јасну поруку да се одмазда против звиждача или њихова виктимизација неће толерирати”, стоји у допису који је комесарка Вијећа Европе за људска права Дуња Мијатовић упутила предсједавајућем Заступничког дома ПФБиХ Мирсаду Заимовићу.