За све кршћане који Божић славе према Грегоријанском календару данас је Бадњак.

Бадњак, Бадњи дан или Бадња вечер је назив дана прије Божића када се слави рођење Исуса Криста. Кулминација је то интензивне приправе за Исусов долазак на земљу у дјечијем облику које је почело још прије четири седмице, на прву недјељу дошашћа или адвента.

На Бадњак се уређује кућа за Божић, кити се божићно дрвце, пеку се колачи. Традиционално се на Бадњак пости и не једе месо, иако Католичка црква пост не сматра обвезним.

Бадњак је такођер име за дрво, пањ, који се, према традицији, палио на огњишту уочи Божића.

Кулминација приправе за благдан Божића бит ће мисе полноћке које се служе у свим црквама у поноћ или све чешће дјечије полноћке у 20 сати како би најмлађи вјерници са својим родитељима доживјели еухаристијску свечаност рођења малога Бога. Ове године, због епидемиолошке ситуације и ограничења кретања, мисе ће бити служене у 20 сати.

Бадњи дан или Бадњак, а посебице бадња вечер, богати су обичајима и фолклорним садржајима. Назив је тај дан прије Божића највјеројатније добио од ријечи бдјети, бити будан, бити бодар, тј. значи ноћ у којој се бдије. Врхунац тога бдјења јест прослава полноћке.

Управо с бдјењем повезан је низ обичаја: уношење дрва бадњака које гори на огњишту ту ноћ и послије, затим божићне свијеће, једна или три.

Бдијење почиње увечер кад се обитељ окупља око стола, и даље с посним јелима, и уношењем бадњака и сламе кад, у неким крајевима у БиХ, домаћин поздравља укућане поздравом који навијешта скори Божић “Хваљен Исус! Добро вам дошла бадња вечер!” На тај поздрав слиједи одговор: “И с тобом заједно!”

Уз доношење пања бадњака обичај је уносити и сламу. Негдје ту сламу не простиру само по тлу већ је стављају и на стол под столњак, а затим слиједи вечера с особито бираним јелима.

Бадњак у граду сачувао је само дјелић сеоских традиција, али слави се уз бор, кућне јаслице, уз пјевање или слушање божићних пјесама и уз посебно приправљену вечеру.