Првог дана календарског прољећа 21.3. обиљежава се Свјетски дан особа с Доун синдромом, будући да оне имају троструки 21. кромосом. У Мостару је овај дан обиљежен представљањем сликовнице Кресиво Ханса Кристијана Андерсена, за коју су илустрације радили чланови Удруге за Доун синдром из Мостара. Ова удруга се већ позиционирала као својеврсни мостарски умјетнички пројект, будући да је ово чак трећи ликовни урадак озбиљнијег карактера који су представили јавности посљедњих година.

Dan osoba sa down sindromom

Особе с Доун синдромом карактеризира да имају додатни 21. кромозом, али сликовито речено, то им даје и више љубави него нама осталима, што их чини посебно сензибилнима у умјетности.

Dan osoba sa down sindromom

Дарија Делић, као најзрелија чланица, у једну је руку гласноговорница Удруге за Доун синдром Мостар.

“Ми смо радили причу Ханса Кристиана Андресена у којој је и сам аутор приче. Нама је драго да сви дошли у оволиком броју да нас подрже и да отворимо ову изложбу”, рекла је Делић.

Dan osoba sa down sindromom

Сликовница није настала преко ноћи и није први пројект Удруге за Доун синдром Мостар. Наиме, штићеници редовито раде умјетничке радионице и ово је тек један од њихових најозбиљнијих пројеката. Прелистате ли сликовницу Кресиво, тешко ћете закључити да је резултат једног оваквог пројекта јер изгледа дотјерано и надахнуто попут било које друге.

Академски кипар Далибор Николић, водитељ ликовне радионице.

“О раду и искуствима наше сурадње најбоље вам говори чињеница да ме они стално питају ‘Дала, кад ће опет радионица?’ јер ово је већ трећи пут да ми у јавност излазимо с производом који је респектабилне умјетничке вриједности. И ова социјална димензија, могу слободно рећи да ми је на понос што сам из Мостара јер многе веће средине не раде то на овакав начин”, казао је Николић.

На представљању сликовнице Кресиво били су бројни поносни родитељи. Игор Ледић активист је у борби за друштвену инклузију особа с посебним потребама, а данас је говорио као родитељ вриједног дјечака из трећег разреда Треће основне школе у Мостару, који, успут речено, има и Доуна.

“Оно што мене највише боли је небрига и недовољна подршка одговорних институција према овим особама. Сматрам да овим особама морају пружити више могућности. Од почетка пандемије, примјерице, ми у Удрузи нисмо добили нити једну маскицу, нити једну кап дезинфекцијских средстава”, истакао је Ледић.

Нове ликовне пројекте ове посебно надарене умјетничке радионице можемо очекивати врло скоро, будући да њихов рад подржава све више домаћих јавних и културних институција.