Мали и средњи подузетници који раде или су везани уз област туризма просвједовали су на Старом мосту тражећи од Вијећа министара Босне и Херцеговине да растерети политику уласка страних држављана за све земље које се успјешно боре с пандемијом новог коронавируса.

Како наглашавају, приходи извана су једини начин на који се може умањити већ настала штета по домаће господарство. Туризам је окосница господарства у читавој земљи, истичу угоститељи, будући да попуњен хотел купује храну и пиће, троши енергенте и практично уноси сталан импулс у друге гране домаће економије. Подршка херцеговачким угоститељима стиже из читаве земље.

Миран Хасибовић има приватну туристичку агенцију и до почетка пандемије запошљавао је двадесетак дјелатника. Данас је само он запослен. Поднијет ће захтјев Вијећу министара БиХ за отварање граница заједно са колегама угоститељима из Мостара, Коњица, Чапљине, Међугорја.

“Тражимо отварање граница за сигурне земље, не за цијели свијет, али Еуропској унији и оним земљама које су се успјешно избориле. Друга ствар, Корона закон – хвала властима на помоћи, али ми ћемо ући у јесен и зиму са само три мјесеца исплаћених минималних плаћа. Треба дочекати нову сезону с тим”, каже Хасибовић.

Џевад Пашић угоститељ је који је почео радити након првог вала пандемије, али сада не успије подмирити све трошкове пословања.

“У наредном периоду не видим ја да ће се ишта промијенити. Буде као викендом боље, али то су наши домаћи туристи из Босне, од странаца ништа. Границе су затворене, а и када се отворе, питање ко ће доћи. Корона је учинила своје”, наводи Пашић.

Подршка херцеговачким туристичким дјелатницима стиже од колега из других крајева.
Амир Хаџић, предсједник Удружења хотелијера и ресторатера у БиХ.

“Апелујем на власти, помозите нашим туристичким дјелатницима у ХНК, у Мостару, у Међугорју. Ми нисмо богата земља да затворимо привреду па да их држава издржава. Здравље грађана БиХ на првом мјесту, донесите прописане мјере заштите, али пустите нас да живимо од свога рада”, наводи Хаџић.

Проблем је једноставан у читавој земљи, објашњава нам Жељко Татић, предсједник Удружења угоститеља Републике Српске – људи који уредно примају плаћу за сваки мјесец одлучују о грани пословања у коју се не разумију.

“Сектор туризма и угоститељства није само кафић, ресторан, хотел. Ако хотел не прими стране госте, неће морати да на пијаци купи јаја, сир, кајмак, неће морати у пекару по пекарске производе, или по воду, сокове, пиво. Ако у Републици Српској имамо 25 000 радника у угоститељству, барем још 10 000 живи наслоњено на ту економску грану”, сматра Татић.

Туристичка дјелатност у нашој земљи почела је губити приходе још у студеном прошле године, када је почела обустава путовања из Азије, одакле долази главнина наших вансезонских посјетитеља.