Након гостовања у Бања Луци и Бугојну Мостарски театар младих наставља редовно играње представа на својој сцени.

Вечерас, уз све мјере опреза и дистанцу, на Меморијалној сцени 2532 са почетком у 20,30 сати публици нуде 96. репризу ауторског пројекта Сеада Ђулића “ПРЕСУДА: ТИХА ЛИКВИДАЦИЈА”.

Представу играју под мотом “ЈУРИМО СТОТУ” са намјером да до почетка наредне сезоне одиграју стоту изведбу, што у њиховим околностима представља прави подвиг.

Зашто ова еМТееМ-ова представа побуђује толику пажњу?

Можда се одговор крије у запису што га о представи након изведбе у Загребу објави Катарина Колега у онлине часопису Академије драмских умјетности у Осијеку, а који гласи:

“У представи “Пресуда: Тиха ликвидација” Сеад Ђулић долази на позорницу на којој се налази зид саграђен од педесет кутија ципела. У свакој од њих налази се неки предмет који га подсјећа на један тренутак у животу, сретан или тужан, приватни или пословни. У тим кутијама скривене су његове особне, интимне приче о љубавима и разочарањима, о сусретима који су га обиљежили, о ратним траумама и догодовштинама, о казалишним успјесима и проблемима. Публику дочекује као пријатеља којему прво приповиједа о тешкој битки за Мостарски театар младих који је заједно са скупином пријатеља покренуо давне 1974. Након уистину шокантне приче, позива гледатеље на игру звану “копање по мом животу”. Тко жели чути причу, мора изговорити један од понуђених бројева на кутијама од ципела. Сваку причу приповиједа врло спонтано и природно, а опет толико сугестивно, натопљено снажним емоцијама и с мноштвом детаља не губећи притом чврсту драматуршку структуру почетка, врхунца и краја. Његово је приповиједање попут исповијести – исповијести једног живота, али и времена које је требало достојно преживјети, не губећи, упркос свим невољама, моралну вертикалу и људскост. Како остати човјек, упркос свему, како наћи наду у најгорим тренуцима, како се борити, а притом спасити непријатеља – о свему томе учи нас Сеад Ђулић – снажан активист и борац за хумани свијет у којем нема подјела, већ само мостова.”