Бивши челник југославенских и хрватских тајних служби Здравко Мустач, који је у Нјемачкој заједно с Јосипом Перковићем осуђен за судјеловање у убојству емигранта Стјепана Ђурековића, у четвртак рано послијеподне је изручен Хрватској.

Мустач је у Загреб стигао редовним летом из Минхена, а потом је запримљен у Центар за дијагностику реметинечког затвора. Након стручне процјене накнадно ће бити распоређен у неку од казнионица гдје ће одслужити остатак од 40-годишње затворске казне.

Поступак Мустачева изручења покренут је крајем листопада када је Врховни суд Хрватске као недопуштену одбацио посљедњу Мустачеву жалбу против одлуке тог суда којом је потврђена ранија пресуда Жупанијског суда у Великој Горици. Тај је суд, пак, Мустачу одредио 40-годишњу затворску казну преводећи у хрватски правни сустав пресуду из Нјемачке гдје је, због Ђурековићева убојства, осуђен на доживотни затвор заједно са својим сурадником Перковићем који је Хрватској изручен 11. српња, преноси Хина.

Иако им је њемачки суд изрекао исту казну, Перковићу је загребачки Жупанијски суд, који му је надлежан јер је живио у Загребу, одредио 30-годишњу казну према хрватским прописима коју треба одслужити у домаћем затвору. Тренутно је у затвору у Глини.

Врховни земаљски суд у Минхену Перковића и Мустача осудио је у коловозу 2016. на доживотну затворску казну због потицања и помагања убојства хрватског емигранта Ђурековића којег су у српњу 1983. у Волфратсхаусену убили засад непознати починитељи.

Обојица су од почетка одбацивали кривњу, а након њемачке пресуде обратили и Еуропском суду за људска права (ЕСЛЈП) од којега очекују да затражи ново суђење.

Мустачева одвјетница Лидија Хорват подсјећа да од ЕСЛЈП-а траже да утврди тешка кршења Конвенције од којих је најзначајније што им није судио неовисан и непристран суд већ суд за који тврде да је био у спрези с тужитељством.

Истиче да је њемачки суд у циљу да их осуди прекршио низ закона и међународних прописа и ускратио им темељна људска права, па се нада да ће утврђење таквих повреда од стране ЕСЛЈП-а довести до обнове казненог поступка.

Хорват подсјећа и да је обрана успоредно с трећеступањском жалбом у српњу ове године поднијела и Уставну тужбу против одлука Жупанијског суда у Великој Горици и Врховног суда којима је изречена и потврђена казна затвора у трајању од 40 година.

“С обзиром да сматрамо да домаћи судови погрешно примјењују еуропско право, односно Оквирну одлуку о примјени начела узајамног признавања пресуда у казненим предметима, затражили смо од Уставног суда РХ да се обрати с претходним питањем Еуропском суду правде у Луксембургу “, казала је Хорват.

Тиме би се, додаје, требало разјаснити “јесу ли домаћи судови приликом тзв. превођења стране пресуде на домаћи закон требали имати у виду да санкција за окривљеника не буде теготнија него би била да ју он извршава у држави у којој је изречена” те да ли наведена Оквирна одлука “докида начело забране ретроактивности те брани ли се њоме примјена блажег закона, како то тврде домаћи судови”.

Подсјећа да би у Нјемачкој, гдје су осуђени, након 15 година Мустач и Перковић били отпуштени на тзв. обвезни увјетни отпуст.