Шест европских парламентараца у писму које су послали предсједнику и европском комесару за проширење наводе забринутост за све чешће тенденције подјеле у Босни и Херцеговини. Фокус је сада са “нон пејпера” пребачен и на Изборни закон и рефоме које тражи Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ). Огласила се и Влада Нјемачке – против су “легитимног политичког представљања” у БиХ.

Држи ли Европска унија ХДЗ-ову страну у преговорима о реформи Изборног закона? То се у писму адресираном на Жозепа Бореља и Оливера Вархеија пита шесторо ЕУ парламентараца. Страхују да се, садашњим односом према Босни и Херцеговини, фаворизује сарадња са руководством само двије странке.

“Медији су извјештавали да је до сада фокус Европске уније био на реформама изборног закона у смислу проблема који се односе на представљање Хрвата као конститутивног народа у БиХ, те одлукама Уставног суда БиХ. Према нашем мишљењу, такав правац није у складу са препорукама ОСЦЕ-а и Венецијанске комисије”, наводи се у писму.

Недуго након писма, објављен је и одговор Владе Нјемачке на посланичко питање у Бундестагу о улози Сједињених Држава и Европске уније у реформи изборног законодавства Босне и Херцеговине.

“Нјемачка влада сматра како би принцип ‘легитимног политичког представљања’, који се помиње у контексту изборне реформе, могао додатно продубити подјелу у БиХ и закомплицирати имплементацију релевантних судских пресуда”, саопћено је из Министарства вањских послова Нјемачке.

Шеф Делегације Европске уније у БиХ, Јохан Сатлер, за БХТ1 поручује да ЕУ нема искључив приступ у овим преговорима, што би на видјело требало изаћи већ наредне седмице на састанаку Интерресорне радне групе за измјене Изборног закона.

ЈОХАН САТЛЕР, шеф Делегације ЕУ у БиХ

“Она би требало да омогући ангажман актера, представника Централне изборне комисије, што је изузетно важно, омогућиће учешће експерата и са наше стране, Европске комисије, ОСЦЕ-а, Американаца, Венецијанске комисије. Ми ћемо са своје стране подржавати овај процес. И да, слажем се, не могу то бити само политички субјекти и представници владајуће коалиције већ заиста сви политички актери у законодавним тијелима плус цивилно друштво”.

Важно је да се Влада Нјемачке јасно позиционирала и дала став о измјенама Изборног закона Босне и Херцеговине, сматра аналитичар Бодо Вебер.

БОДО ВЕБЕР, аналитичар из Нјемачке

“Ја бих чак и рекао да је то писмо својеврсна прекретница. У том писму њемачка влада је учинила оно што преговарачи Европске уније и Сједињених Држава у преговорима о реформи Изборног закона још од преговора о мостарском ‘деалу’ нису учинили”.

На домаћем терену тврде да треба бити опрезан. Познат је, кажу, досадашњи став Европске уније, али и њихов “декларативан” приступ проблемима Босне и Херцеговине.

ЖЕЉКО БАЈИЋ, новинар БХ Радија 1

“Што се тиче еуропарламентараца, мислим да их је могло бити више, та забринутост је више, онако, ја бих рекао протоколарна, ритуална, а ми, ако већ довољно нисмо забринути, мислим да и немамо разлога да будемо забринути више”.

ДАНИЈЕЛ ВИДОВИЋ, политиколог

“Да су европске институције давно заузеле став како и на који начин треба уредити Босну и Херцеогвину, а такав став свакако подразумијева легитимно политичко представљање што је, наравно, једно од темељних начела уређења подијељених држава и друштава”.

Лидер ХДЗ-а БиХ, Драган Човић, најавио је интензивније преговоре са Странком демократске акције (СДА) о измјенама Изборног закона, а, традиционално оптимистичан, очекује да документ буде спреман до краја јуна. Измјене изборног законодавства један су од 14 приоритета за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ, посебно у контексту провођења пресуде Европског суда за људска права “Сејдић и Финци”.