Породица, пријатељи и колеге опростили су се на комеморативном скупу у Народном позоришту у Сарајеву од бившег професора и декана Музичке академије Универзитета у Сарајеву Фарука Сијарића. Врсни виолиниста и умјетник интернационалне репутације преминуо је 19. јануара у 78. години.

Виолиниста, уважени професор и дугогодишњи декан Музичке академије Сарајево Осман-Фарук Сијарић преминуо је 19. јануара у Сарајеву у 78. години.

Осман-Фарук Сијарић рођен је 17.маја 1942. године у Мостару. Нижу и средњу музичку школу, а затим и Музичку академију, у класи К. Хаузера, завршио је у Сарајеву. Постдипломски студиј виолине похађао је на Музичкој академији у Лјубљани, а наставио га на Државном конзерваторију у Москви на катедри Д. Ојстраха. Након двије године специјализације код Г. Баринове, у Москви 1972. завршава и магистарски студиј у класи П. А. Бондаренка. Године 1975. реализира студијски боравак у САД-у.

По повратку из Русије, Фарук Сијарић најприје ради на Средњој музичкој школи, а од 1974. године на Музичкој академији у Сарајеву у којој дјелује у свим звањима од асистента до редовног професора и одлази у мировину 2012. године. Функцију декана Музичке академије вршио је 1987. до 2003. године. Био је проректор Универзитета у Сарајеву од 1994. до 1995. те од 1996. до 1997. године.

Кроз педагошку дјелатност одгојио је генерације концертно активних виолиниста, а и сам је као плодан репродуктивни умјетник концертирао у Европи и Сјеверној Америци. Био је члан Симфонијског оркестра Радио-телевизије Сарајево те Сарајевске филхармоније.

Поред педагошке и умјетничке дјелатности Осман-Фарук Сијарић био је изузетно активан у друштвеном и културном животу Сарајева и Босне и Херцеговине, те у различитим струковним културним организацијама и институцијама. За свој друштвени рад Сијарић добио је низ значајних признања међу којима су и плакета Града Сарајева и Орден рада са сребреним зрацима.

Дјелатност Фарука Сијарића у улози декана Музичке академије у опсједнутом Сарајеву имала је пресудну улогу за опстанак институције у најтежим данима њеног постојања. Свакодневно присутан на Академији, борио се да она не прекине свој рад и да њени наставници и студенти имају услове за континуирано дјеловање. Унаточ ратним разарањима, захваљујући његовом интернационалном ангажману, Академија је добила неопходно потребне инструменте и библиотечку грађу и оснажена ушла у године свога послијератног развоја. У истом периоду Сијарић је успио обезбиједити и 20 интернационалних стипендија за надарене младе умјетнике на врхунским европским умјетничким академијама, који су данас окосница наставног кадра Музичке академије УНСА. У ратним годинама је својим умјетничким и деканским ангажманом, а онда и као иницијатор поновног покретања рада Сарајевске филхармоније, дао круцијални допринос данас глобално препознатом феномену музичког живота Сарајева под опсадом током које је одржано преко 2000 концерата.