Свака земља има суверено право одабрати властите сигурносне аранжмане, а да ли ће се државе одлучити на сарадњу с НАТО-ом путем партнерства или као пуноправне чланице Савеза овиси о сваком појединачном подноситељу захтјева и 30 савезника. Ово је за Фену рекла гласноговорница НАТО-а Оана Лунгеску.

Како је нагласила ниједна трећа страна нема право интервенирати или ставити вето на такав поступак и све пријетње у том погледу су неприхватљиве јер је вријеме сфера утицаја прошло.

“НАТО и Босна и Херцеговина имају дугогодишњу и обострано корисну сарадњу. Сарадња с НАТО-ом не прејудицира нити једно потенцијално будуће чланство Босне и Херцеговине у НАТО-у савезу. У потпуности поштујемо суверенитет и независност земље и поздрављамо континуирани допринос БиХ нашој еуроатлантској сигурности”, навела је Лунгеску.

На тај начин НАТО је за Фену прокоментирао најаву Амбасаде Русије у БиХ да ће у случају практичног зближавања Босне и Херцеговине и НАТО-а морати реагирати на тај, како су га назвали, непријатељски корак.

Босна и Херцеговина 5. децембра 2018. године примљена је у Акциони програм за чланство (МАП). Годину након тога, Предсједништво БиХ донијело је одлуку о прихватању документа названог Програм реформи који је требао значити и наставак пута земље према чвршћој интеграцији у Сјеверноатлантски савез (НАТО).

Програм реформи не разликује се од Годишњег националног плана (АНП) који припрема свака држава која жели постати чланица НАТО савеза. Ради се о плану постигнућа и планиране реформе у више области између, осталог политичких, сигурносних, правних и одбрамбених реформи.

“Позивамо БиХ пријатеље да добро размисле, да одвагају све ‘за’ и ‘против’, да узму у обзир мишљење свих становника земље који су далеко од консензуса о овом питању”, наведено је у саопћењу за јавност из Амбасаде Русије у БиХ.

Саопштење из Амбасаде Русије у БиХ дошло је дан након што је конституирана Комисија Босне и Херцеговине за сарадњу са НАТО-ом на основу одлуке Вијећа министара од 24. фебруара 2021. године.