Босна и Херцеговина има више парадокса, а један од њих односи се на мањине. Лјуди који се према називу државе називају Босанци и Херцеговци су, не само мањина, него су и правно непризнати. Закони у БиХ признају три конститутивна народа – Бошњаке, Србе и Хрвате и 17 националних мањина. Какав је њихов положај и како живе?

Ваш глас вриједи више од једног пакета, дио је наслова текста који је Далибор Танић објавио на порталу Удар. Удар објављује, углавном, приче које говоре о ромској заједници у БиХ. Овај текст написан је уочи одржавања Локалних избора. Упозорава, како каже, ромску заједницу да не продају своје гласове, јер глас вриједи много више, односно непроцјењив је.

ДАЛИБОР ТАНИЋ, уредник портала “Удар”

Део предизборног фолклора да се један глас продаје за један пакет 20 марака, 50 марака, то је нека прича неко правило неписано о којем се не говори баш пуно.

Јакоб Финци од 2009. године чека проведбу пресуде Суда у Стразбуру, која је потврдила дискриминаторну одредбу Устава Босне и Херцеговине. Устав му, као припаднику јеврејске мањине, те Дерви Сејдићу, као припаднику ромске, не дозвољава да се кандидује за Предсједништво БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине.

ЈАКОБ ФИНЦИ, апелант пред Судом у Стразбуру

Односи се на Бошњаке и на Хрвате који Живе у РС, односи се на Србе који живе у Федеацији, јер у овој земљи зависи од дијела земље у којој живиш, ти се можеш осјећати као мањина и ускраћен од многих права која су ти уставом дата.

Кантон Сарајево је једини у земљи који је поступио у складу са пресудом Сејдић-Финци. Има формиран Клуб Осталих, и они могу бити у руководству Скупштине. Вибор Ханџић је и делегат у Дому народа Федералног Парламента. Иницирао је измјену члана 13а Изборног закона којим би се загарантовало мјесто припадницима националних мањина у свим кантоналним скупштинама, но надлежни са нивоа државе никада се нису очитовали о њој. А Клуб Осталих у Федералном парламенту, као да не постоји.

ВИБОР ХАНЏИЋ, делегат из реда Осталих у Дому народа ПФБиХ

Нити постоји Клуб нити постоји представник клуба нити нам је дозвољено да присуствујемо колегијима купштине, да се упознамо са материјалима нити да комуницирамо са представницима Владе на начин на који то раде припадници конститутивних народа.

Тихомир Кнежичек је професор на Тузланском Универзтету. Националне мањине у БиХ, подсјећа, доприносе развоју културе различитости у БиХ, то је како каже, њено велико богатство. Од оног позитивног што држава ради за мањине професор Кнежичек издваја.

ТИХОМИР КНЕЖИЧЕК, професор на Универзитету у Тузли

На примјер, постоји Закон о припадницима националних мањина,, Држава даје погодности у смислу расписивање грантова, пројеката којима се подржавају националне мањине. Ево прије два дана усвојен је Закон о правима припадника националних мањина на подручју Брчко Дистрикта.

У БиХ Закон о националним мањинама дефинисао је 17 националних мањина користећи попис из 1991, али уз додатак и сви други који се тако осјећају. У свом извјештају Европска комисија подсјећа да Устав БиХ и даље крши Европску конвенцију о људским правима.