Амерички писац Емили Дикинсон (1830-1886), једна од највећих пјесникиња која је за живота била анонимна (водила повучен живот неудате домаћице), рођена је на данашњи дан 1830. године.

Њених више од хиљаду пјесама, откривених послије смрти, постхумно је објављено у шест томова.

Приређивачи су их подијелили у четири категорије: пјесме о природи, о времену и вјечности, о љубави, те о животу.

Њена поезија продорне интроспективности и снажног мистичног подтекста, писана изванредно прецизним и суптилним стилом, обилује самониклом оригиналношћу.

Иако је Дикинсонова много писала, током њеног живота објављено је само десетак од њених готово 1.800 пјесама.

Многе њене пјесме баве се темама смрти и бесмртности, затим вјечношћу, љубављу и Богом.

Књижевни критичари сматрају Емили Дикинсон за једну од највећих америчких пјесникиња. Као дјевојка, због здравствених проблема, већи дио времена проводи у кући непрестано читајући књиге и пишући пјесме.

Провела је само једну годину на Академији у Амхерсту учећи ботанику и друге природне науке, потом је краткотрајно похађала “Маунт Хољок” колеџ, да би се 1850. године потпуно повукла из јавног живота у своју породичну кућу у Амхерсту.

Након тога, Дикинсонова је са људима општила искључиво преко писама. Њену љубав према самоћи неки сматрају патолошком, а други романтичном.

Биографи сматрају да се осамила због несрећне љубави према свештенику Чарлсу Вадсворту, али постоје претпоставке да је то урадила због недопуштене љубави према братовљевој супрузи, због неслагања са оцем или да је патила од агорафобије.

Неки тумачи живота и дјела Емили Дикинсон мисле да јој је самоћа била неопходна за несметано писање пјесама и да је због тога изабрала такав начин живота.

У осами је гајила цвијеће, а хербаријум је почела да попуњава још у дјетињству. Њена колекција сувог цвијећа садржавала је више од 400 врста.

Локално становништво је Дикинсонову сматрало ексцентричном. Она је развила препознатљиву склоност ка бијелој одјећи и постала позната по својој невољности да поздрави госте.

Дикинсонова се никада није удавала, а већина пријатељстава између ње и других била је искључиво заснована на кореспонденцији.

Емили Дикинсон умрла је у 56. години, 1886.