Веза човјека и животиње некад зна бити и нераскидива. Породица из Вишеграда спасила је лане, а оно их сада не жели напустити. У шуму оде, али им се вјерно свакога дана враћа.

Иако су јелени плашљиви, са породицом Трифковић у Вишеграду живи лане. Тек рођено младунче јелена, напуштено и само, донио је пријатељ код ових домаћина, гдје има сву пажњу.

“Пошто ми имамо краве и млијеко, донио је овдје да је ми хранимо. Супруга је узела и отхранила. Она је слободна, оде у шуму, дође. Ту је по пољу креће се. Дође изјутра буде са супругом, добије своје следовање коцку, мало хљеба изађе са супругом по пољу, оде и дође навече”, каже Горан Трифковић.

“Била је борба док се научила на флашицу. Боравила је у кући мјесец дана. Касније сам је изводила на поље. Кћерке студенти трудиле су се да јој се приближе али не дозвољава никоме. Дјеца кажу да им је сестра с обзиром колико им пажње посвећујем”, истиче Младена Трифковић.

Када је лане одрасло, спавало је напољу, али га је вриједна Младена и тада чувала од дивљих животиња. Након тога пустила га је у шуму. Лане се ипак непрестано враћа.

“Намјера ми је била да је вратим у природу, али ето она се враћа мени. Мислим да највише дође да се помази. Она је на слободи, борави у шуми колико хоће. Углавном дође сваки дан сат два изађемо на поље и само оде”, прича Младена.

Ово је прича о подршци и разумијевању, о оданости и несвакидашњој доброти. И о томе да смо сви бића, која требају пажњу, а за коју ћемо сигурно бити награђени љубављу.