Након што је Валентин Инцко наметнуо допуне Кривичног закона Босне и Херцеговине којима се забрањује и кажњава негирање геноцида, не стишавају се реакције нарочито политичких представника из Републике Српске. СНСД је покренуо и петицију којом одбацује измјене закона. Правници поручују како је ствар завршена. Чак и ако не буде воље за усаглашавањем у парламентарним клупама, привремено наметнуте мјере, поручују, немају рок трајања.

Примјена измјена Кривичног закона БиХ почет ће оног момента када буде објављен у Службеном листу БиХ. И то је с правног становишта јасно, поручују правници. Друга страна приче је она политичка. Обавеза државних парламентараца је да измјене закона усвоје у истом тексту, односно у наметнутој форми. Шансе за то су за никакве, док се други надају таквом сценарију у некој каснијој фази. Правни стручњаци поручују да ступањем измијењеног Закона на снагу, кривично дјело негирања геноцида неће се разликовати од било којег кривичног дјела из Кривичног закона БИХ.

ВЛАДО АДАМОВИЋ, адвокат

Што значи да је овај закон примјењив и њега ће тужиоци поштовати, то што скупштина или парлемент касније усваја тај закон, то значи да су се они усагласили да одлуком високог представника, то постаје дио домаћег законодавства. Тако да се не треба заваравати да се чека одлука парламента и да неко падне у заблуду да до тада може чинити ова кривична дјела.

Члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручује да је одлука Валентина Инцка довела у питање опстанак БиХ. Како каже, наредни потези биће одговор на узурпаторско понашање међународне заједнице. СНСД је покренуо петицију којом се изражава став о неприхватању измјена закона.

Најаву владајућег СНСД-а да ће наредни кораци бити израз воље политичког водства, али и грађана, опозиција у Републици Српској оцјењује као опасан и неодговоран потез који може да проузрокује несагледиве посљедице.

МИЛАН РАДОВИЋ, замјеник предсједника СДС-а

Овдје је у питању страх од одговорности који је присутан код владајуће елите која нас је довела у катастрофалну економску, али и политичку ситуацију. Ствара се политичка слика у међународним круговима да је српски народ једини проблем у БиХ и то је озбиљна ситуација. Морамо бити свјесни да је овај потез СНСД-а опасан и неодговоран и може да проузрокује несагледиве посљедице.

Забрана негирања геноцида је цивилизацијско питање, а никако национално како га желе представити неки политичари, каже социолог Бајтал. Кривци су, напомињe, назначени у пресудама и непотребно је потенцирати колективну одговорност једног народа.

ЕСАД БАЈТАЛ, социолог

Сви они који су у додиру на било који начин са геноцидом укључујући и политички имају потребу да се бране, зашто се бране, па зато што су у потпуно свјесни величине поразне величине злочина геноцида који је почињен и хтјели би некко да га се ослободе.

ТАЊА ТОПИЋ, политички аналитичар из Бањалуке

Мислим да је у позаднини та једна врста манипулације али и играње на карту националних осјећања што носи ту једну снажну емотивну димензију и набој и што онда доприноси хомогенуизацији већине грађана уз једно такво стајалиште и одбрану од тог измишљеног напада односно етикетирања цјелокупног народа етикетом да је геноцидан.

Какви ће конкретно бити најављени потези из Републике Српске, биће јасније наредне седмице, након састанка парлaмeнтарних странака из овог ентитета.