Због све лошије економске ситуације у Босни и Херцеговини, Крајишници годинама хљеб зарађују у земљама Европске уније, а ни пандемија коронавируса их није спријечила у одласку из државе. Међутим, иако су примјери да се неко из Европе врати у Босну и Херцеговину ријетки, они ипак постоје.

По струци професор тјелесног одгоја, Младен Шантић је заједно са породицом напустио родни Бихаћ и отишао у Аустрију.

“Водећи се овим причама како овдје ништа не ваља, како је стање никакво одлучио сам иако сам био материјално сређен, па да видим шта бих могао урадити у Аустрији, Њемачкој и да наставим тамо живот”, рекао је Шантић.

Међутим, тек када је отишао, каже да је схватио како живот у Босни и Херцеговини није толико сив.

“Ја сам донио одлуку да не бих могао тамо радити оно што радим овдје, поготово због дјеце нисам хтио ићи јер тамо су факултети прескупи а са тим минималним плаћама за које смо ја и супруга радили њихов крајњи домет би био средња школа”, прича Шантић.

У времену када већина људи тражи начина да оде из државе БиХ у земље Западне Европе, Бишћанин Младен Шантић се вратио а на своме ранчу недалеко од Бихаћа држи козе, краве и шарпланинце. Каже, о одласку из БиХ више не размишља.

Иако испочетка није било превише интереса за куповину производа, Младен нам каже како је продаја козијег млијека знатно повећана доласком пандемије коронавируса с обзиром на то да су тек тада грађани препознали колико је оно корисно за здравље.

“Људи су дошли свијести, видјели да козије млијеко може пуно тога здравствено унаприједити. Окренули су се према мени и опет ћу вратити капацитет коза на 30 са једним друкчијим ставом и знањем да је ово што радим исправно и да ме нико не може увјерити да је негдје друго боље. Сада сам у пуном елану развоја пољопривреде овдје. Планирам проширити и број крава музних на једно десетак и да продајем млијеко и сир и уз то узгајам шарпланинце преко 20 година”, појашњава Шантић.

У овим тешким временима у нашој држави, Младенова прича је примјер како се увијек може изнаћи право рјешење за све када се споји угодно с корисним, а између осталог, и доказ како сунце туђег неба не грије нигдје као код куће.