На основу досадашњих искустава у лечењу ковид пацијената држава широм свијета, тражи се најефикаснија терапија за сваки облик, понекад фаталне болести. Љекари у Србији руководе се протоколом за лијечење који је недавно добио своју једанаесту верзију. Медицински стручњаци из Ниша говоре о новим лијековима, ризицима самолијечења и нади у будућа научна истраживања.

Пандемију коронавируса Свјетска здравствена организација прогласила је 11. марта 2020. године.

„У фебруару или марту прошле године нисмо имали ни идеју како ћемо је лијечити. Скупљале су се коцкице, мозаик се полако склапао и сада имамо неку идеју како да лијечимо ову болест, мада и даље тапкамо по мраку и рекао бих да смо у тунелу“, говори клинички фармаколог и професор Медицинског факултета у Нишу Срђан Пешић.

За ковид-19 „чаробни лијек“, каже, не постоји јер болест напада више органа и прати је много симптома, па се на њу мора дјеловати лијековима са различитим механизмима. Додаје да Србија зато, попут осталих држава у свијету, стално тражи што бољи модел лијечења и редовно га прилагођава новим научним сазнањима.

„Српски протокол за лијечење ковид пацијената, верзија 11, је врло модеран протокол у складу са свјетским трендовима. Рекао бих да то јесте искорак напред. У њему се налазе скоро сви лијекови који се могу наћи у богатим европским и државама у свијету као што су Сједињене Америчке Државе или Аустралија. Напредак у посљедњој верзији је такав да смо један антивирусни лијек фавипиравир, који се до сада давао само у болничким условима, приближили пацијенту и он ће се од сада давати већ на првом кораку у ковид амбулантама, што је важно јер дјелује у првих пет дана”, прича доктор Пешић.

Значајним помаком сматра и увођење такозваног “Трамповог лека”, намјењеног онима који су, због хроничних и других обољења, у ризику да добију тежу слику болести.

“То су неутралишућа моноклонална антитијела са јако тешким именом – бамланивимаб. То су већ готова антитијела која неутралишу вирус у току његовог уласка у организам или непосредно послије његовог уласка. И она се такође дају у првих неколико дана, дакле јако рано. Као што наш протокол предвиђа, даваће се у тријажним или клиничким центрима или ковид болницама, где ће специјалисти инфектолози одлучивати коме ће се дати”, каже доктор Пешић.

Овај лијек се даје у једној дози кроз инфузију. Како је предсједник Србије Александар Вучић рекао средином марта, када је стигла прва испорука од 1.800 доза, једна кошта 600 долара. Потом је набављено још 4.000 доза, а нове испоруке очекују се у априлу и мају.

“Мислим да имамо све модерне лијекове. Да ли има довољно ових лијекова? “Трампов лијек” је јако скуп, надам се да ће наш Републички фонд за здравствено осигурање ускоро обезбиједити довољне количине за све пацијенте којима ће бити потребан”, очекује доктор Пешић.

Осим тога, очекује и да ће пацијентима у Србији ускоро бити доступан и стари антипаразитни, уједно и јефтин, лијек – ивермецтин.

“Он је у великом броју клиничких студија и испитивања показао позитивно дејство, како у превентиви, тако у лијечењу различитих фаза болести, нарочито у раној фази. Неке државе у САД су га уврстиле у своје протоколе, али и европске земље попут Словачке, Чешке, Пољске, Северне Македоније и Мађарске. Код нас он није у фокусу и сматрам да на њега треба обратити више пажње, пратити клиничке студије и видети да ли заиста може бити користан за пацијенте”, говори овај фармаколог.

Протоколом су обухваћени и антивирусни лек ремдесивир и имуномодулаторни лек тоцилизумаб, са задатком да закочи претјерану одбрамбену реакцију пацијента. Ових лијекова у апотекама нема јер се оба дају искључиво у болничким условима, и то најтежим пацијентима у касној фази болести.

“Колико су они успјешни? Па, ако мене питате, довољно је да се спаси један од десет живота, па је то велики успјех”, каже др. Пешић.

Без љекарске препоруке не савјетује се ни коришћење антибиотика.

“Та самомедикација је раширена на нашим просторима. Наши грађани, чим сада у пандемији почну да кашљуцају или имају температуру, помисле да имају ковид и почну сами да се лијече. Прво за чим посегну, то су антибиотици. И ево још једне новине у 11. верзији српског протокола за лијечење ковид-а. Немојте узимати антибиотике на своју руку. Они се у благим фазама ковид-а, па чак и у средње тешкој фази, не препоручују јер могу да доведу до потпуно супротне ситуације развоја резистенције уобичајених микроорганизама бактерија, па да онда чак и отежају клиничку слику”, упозорава др. Пешић.

На питање, шта савјетује, одговорио је:

“Оно што наши грађани већ и сами знају – то су суплементи, високе дозе витамина Д, високе дозе витамина Ц, цинк, селен, пробиотици у повећаним дозама, кверцетин, евентуално мелатонин и витамини Б групе”.

Савјетује и вакцинисање било којом од четири доступне врсте вакцине у Србији, јер оне спречавају да вирус уђе у организам или га неутралишу пре него што почне да му наноси штету.

“До вакцина се није дошло тако брзо. Све вакцине које имамо на тржишту су се раније већ за друге сврхе испитивале, само је методологија искоришћена. Слободно се вакцинишите, вакцине су поуздане и сигурне. Дато је преко 400 милиона вакцина, скоро да није било озбиљних нежељених ефеката”, казао је др. Пешић.

Протокол за лечење ковид пацијената, у чијој изради учествује више од двадесет медицинских стручњака из Србије, болест разврстава на пет форми, што појашњава координатор главне Интензивне неге Универзитетског клиничког центра у Нишу доктор Горан Милошевић.

“Најлакше речено, постоје лакши, средње лаки, средње тешки, тешки и јако тешки пацијенти. Нас овде у интензивној нези тичу се управо ти најтежи облици болести, пацијенти трећег, четвртог и петог облика. Први и други облик лечи се амбулантно у општим болницама, а сва погоршања тих пацијената пропраћена су после од стране нас овде, као регионалног центра југа Србије“, говори др. Милошевић.

Најтежи ковид пацијенти су под двадесетчетворочасовним надзором и сталним праћењем животних функција. Због специфичности болести, интензивна нега ових пацијената једна је од најзахтевнијих.

„Ту постоји група лијекова који су мало специфичнији можда за лијечење самих ковид пацијената, као што су антивиротици, као што је плазма рековалесцената, имуноглобулини, и тако даље. А остали лијекови, спрам стања пацијената, могу бити уобичајени и за многа друга обољења с којима се сусрећемо и ван ковид-а. У суштини, треба једно заиста велико и широко знање, јер ово је интензивна нега која је најзахтевнија од свих до сада о којима знамо“, причао је др. Милошевић.

Наглашава да за сваки лијек постоји тачно одређено вријеме када се може примијенити, а нејважнијим сматра одговарајућу кисеоничну потпору.

„Неке лијекове, плазме и антивиротике, јако је значајно дати у првих недјељу дана, неке до двије недјеље, а нажалост, код нас овде на интензивну негу долазе пацијенти који су у поодмаклом стадијуму болести. Данас сви понешто знају о том ковид-у. Чули су да се лијечите те овим, те оним. Мени се често чини да само губе вријеме и да пролонгирају тај период кад заиста могу да у право вријеме приме ту неку мало специфичнију терапију, уз, наравно, неопходну, кисеоничну терапију“, говорио је др. Милошевић.

Свих лијекова, каже, има довољно, а када је реч о њиховој примени, непријатности настају када родбина пацијената инсистира на неком одређеном.

„Имамо проблем због притиска родбине пацијената. Људи мисле да су све то чудесни лијекови и сви су већ чули за овај лек, онај лијек, сви желе плазму, сви желе неке антивиротике, а то су лијекови који имају и неке штетне нуспојаве. То треба препустити нама који се тиме бавимо, стручњацима, да утврдимо, и због индикација самих пропратних обољења и уопште због стадијума болести у ком се налази пацијент“, причао је др. Милошевић.

У групу средњих пацијената пре мјесец и по дана била је сврстана новинарка Јелена Ђукић Пејић. Као први симптом осетила је јак умор, а трећег дана дошао је и сув кашаљ.

„Тада ми је било јасно, то је била корона. Отишла сам у ковид амбуланту и већ је антигенски тест показао да сам позитивна. Добила сам врло једноставну терапију тог тренутка, доста витамина, Ц витамин, цинк, селен, Д витамин у великиим количинама и, наравно, савјет да доста одмарам, лежим и да не излазим из куће”, присјећа се она.

Током кућног лијечења и даље је осјећала умор, повремено имала ниску температуру и болове у тијелу које описује као страшне.

“Онда просто, једног дана, из чиста мира се десило да више нисам могла да дишем, да дођем до ваздуха. Тада сам се први пут јавила љекару у болници, на Инфективној клиници. Пошто није било мјеста тог тренутка, нису ме примили. Сутрадан је већ било места, када сам се поново јавила јер ми и даље није било добро. Заправо, било ми је све горе и тада су ме задржали. То је био практично осми дан откако сам знала да сам позитивна”, говори Јелена.

Током шест дана у болници њено стање није захтијевало лијечење кисеоником, али јесте више лекова. Осим витамина које је већ понела са собом, за лијечење у болници није купила ниједан лек.

“Добијала сам два до три пута дневно доста инфузије. Ја не знам шта је у тој инфузији било, једино знам да су ми, осим витамина које сам иначе пила, давали велике количине лијека хлорокин, затим и фраxипарине у стомак. Све друго писало је у мојој листи, ја не знам шта тачно. Претпостављам да су све пробали да би ми просто помогли да упалу, коју сам имала на оба плућна крила, санирају”, рекла је Јелена.

Са терапијом је наставила и по изласку из болнице.

“Када сам дошла кући, пила сам антибиотике, пила сам и даље витамине и, наравно, морала сам доста да лежим. Дуго ми је требало да се опоравим, чак месец дана да вратим колико-толико снаге да могу да се вратим нормалном животу”, говорила је Јелена.

Аспирин користи и даље. Задовољна је што се опоравила довољно да се, иако не пуним темпом, ипак врати свом послу.