Одговорније и солидарније. Такве морају бити земље чланице Европске уније према мигрантима и избјеглицама, пише у новом плану Европске комисије. Земља у којој је мигрант први пут поднио захтјев за азил дужна га је прихватити или вратити у матичну земљу, што би могло растеретити избјегличке кампове у БиХ. Но, проблем и даље остаје граница са Хрватском.

Живот у шуми. Импровизовани шатори. Припрема јела на отвореној ватри. Тако живе мигранти и избјеглице у околини Хаџића и Велике Кладуше који нису смјештени у кампове.

“Надам се бољој будућности. Желим ићи у Италију, али је претешко чак ући и у Хрватску. Полиција нам прави велике проблеме. Овдје у Босни нам нису осигурали смјештај у кампу иако је празан. Ту нема пуно људи. Спавамо у шуми”, каже Билал, мигрант из Бангладеша.

Амин Хасан Хан, такође мигрант из Бангладеша, каже како и он жели у Италију, те да им је већ тешко спавати у шаторима јер су ноћи хладне.

Сви ови људи желе у Европску унију. Пут је дуг, а док су у БиХ очекују услове достојне човјека. Власти БиХ имају приступ средствима да мигрантима и избјеглицама обезбиједе смјештај и помоћ, но они свој посао не раде, упозоравају из Међународне организације за миграције.

“Босна и Херцеговина као држава има неколико седмица да на рационалан начин одлучи да се позабави актуелном мигрантском ситуацијом. Ако то не урадимо, имаћемо поново хуманитарну кризу за мјесец, када се вријеме погорша”, истиче шеф Међународне организације за миграције у БиХ Питер Ван дер Оверарт.

Први на удару илегалних миграната у БиХ је Град Зворник. Власти то и не брине јер знају гдје мигранти иду. Но, ова ситуација брине Граничну полицију БиХ чији један човјек чува 25 км државне границе.

“Оно што је, под наводницима, олакшавајућа околност за наш град тренутно јесте да се они углавном не задржавају на простору Зворника неки дужи период углавном је њихова маршута да се што прије дохвате простора Федерације”, каже градоначелник Зворника Зоран Стевановић.

Директор Граничне полиције БиХ Зоран Галић наглашава да је притисак миграната константан.

“Ништа не значи ако данас одвратиш и по 18 или 20 пута, они на исти начин сутра или наредних дана врше притисак на границу. Дакле, потребно је на овако девијантно понашање рекао бих донијети сет закона”, каже Галић.

Ситуација би могла бити нешто боља успије ли нови план Европске комисије о збрињавању миграната. Њих ће морати прихватити земља у којој затраже азил или у року од осам мјесеци вратити у матичну земљу. Проблем остаје граница са
Европском унијом, односно Хрватска, и нови притисак на Босну и Херцеговину.

“Оно што се тражи јесте јача државна контрола, односно контрола границе и мислим да ће самим тим се направити некаква тријажа на граници према Хрватској гдје ће се вршити обрада и процјена миграната који улазе у ЕУ и то ће направити додатни притисак на БиХ јер ће бити тежи процес повлачења, односно преласка границе према ЕУ”, истиче Армин Кржалић, професор на Факултету за сигурносне студије УНСА.

Примјена новог европског плана захтијева и измјену више закона, што се због компликоване европске администрације, не очекује прије љета. До тада ће, само у БиХ, не предузму ли се хитне мјере, у шумама, напуштеним зградама и улицама презимити двије и по хиљаде миграната о којима сада нико не брине.